Почетна » СМС претње или политичко суђење српској књижевности

СМС претње или политичко суђење српској књижевности

од admin
0 коментар

У Основном суду у Нишу у четвртак, 16. јула, почиње суђење књижевнику Зорану Ћирићу, алијас Магичном Ћири, који се терети да је слањем претећих порука градоначелнику Ниша Зорану Перишићу, који је и члан Председништва СНС-а, извршио кривично дело угрожавања сигурности.

У оптужном предлогу наводи се да је Ћирић 5. децембра 2013. године послао СМС поруке са претњама Перишићу на телефоне председника Скупштине града и члана Председништва СПС-а Милета Илића, тадашњег директора Југоистока и функционера СПС Игора Новаковића, градског одборника и универзитетског професора Драгана Чорбића (СНС) и тадашњег високог функционера УРС-а Бранислава Јовановића. У тим порукама навео је да ће Перишића „убити“ и да ће он бити „жив раскомадан“, као и да ће „његова деца бити мртва“, а „семе затрто“. Те политичаре, које иначе лично познаје, истовремено је позвао да о садржини порука обавесте Перишића, врх својих партија, полицију, „Службу“ и медије.
Ћирић је, додаје се у оптужном предлогу, негирао да је претио градоначелнику Ниша, тврдећи да је овакве поруке послао руковођен „редимејд уметношћу“, чији је родоначелник Марсел Дишан. Слање СМС порука био је уметнички перформанс којим је желео да тестира понашање власти и политичара у деликатним ситуацијама и односима, те то искористи у романима „анархистичког садржаја“ на којима управо ради. Он је казао да не само да није имао било какав мотив за претње, већ такво понашање лично сматра подлим и кукавичким чином, а насилничко понашање му је несвојствено, што није тешко проверити.

– Да не околишамо много јер је ситуација драматична колико и фарсична. Напросто, бахатост и паланачки нарцизам владајућег режима удесио је да управо овај шашави случај прерасте у прво политичко суђење књижевности у Србији у 21. веку. Дакле, политичка коректност почиње да показује своју патолошку, дубоко неуметничку ћуд. Драго ми је што су њени комесари изабрали управо мене као показну мету за свој злочиначки подухват сатирања људскости. Без лажне скромности, тај податак довољно говори о „неподношљивој релевантности“ мог дела које је, очигледно, дубоко узнемирило овдашњи естаблишмент – каже Ћирић за Данас.
Он додаје да ће сада, пред сам почетак суђења, ипак „дубоко да удахне ваздух и заћути, барем на неко време“. Тврди притом да је његова, како каже, крајње приватна књижевна акција већ скоро две године изложена екстремној политизацији „са циљем његове ликвидације“.

– У читав овај карамбол ушао сам као правоверни писац – а у овом тренутку свака нова, експлицитна изјава би ме одвела у зону чисте и прљаве политике. Просто казано, не желим да се играм народног трибуна или устаничког вође. Уосталом, не бива устанак без устаника. Што свакако не значи да ја своју одметничку мисију нећу извршити до краја, без обзира на цену – каже Ћирић уз закључак да је ово „почетак једног жестоког обрачуна после којег у Србијици ништа више неће бити исто“.
Ћирић је, иначе, аутор пет романа и више од 20 књига прича и песама, које су бележили високе рејтинге на домаћим бестселер листама, а преведене су и на неколико светских језика. За роман „Хобо“ добио је НИН-ову награду. Лауреат је и награде Фонда „Борислав Пекић“ и награде „Бранко Радичевић“. Поједини домаћи медији проглашавали су га за „највећег живог српског писца“, „српског Буковског“ или „јединог рокенрол писца у земљи“. Он је, пак, себе дефинисао и као „субверзивног традиционалисту“. У јавним наступима склон је оштрим, оригиналним и контроверзним критикама друштвених прилика.

ПЕРИШИЋ: Страх за породицу

Градоначелник Ниша Зоран Перишић је, како се наводи у оптужном предлогу, приликом саслушања у својству сведока казао да због порука „није уплашен за своју безбедност“, али да се „плаши за безбедност своје породице“. Он је казао да су га посебно узнемириле поруке које се односе на његову децу. Перишић је претходно за наш лист рекао да Ћирића познаје крајње површно, те да са њим није ни у каквој личној или пословној вези, нити у завади. Последњи пут су се видели почетком 2013. године, када му је као градоначелник уручио највише градско признање, награду „11. јануар“. Додао је да не постоји никакав мотив за овакве претње, оцењујући да су оне „можда индуковане ‘са стране’ због потеза које повлачи као градоначелник и функционер СНС-а, а који се не допадају онима чији су интереси угрожени“.

 

(danas)

Можда ти се свиди

Оставите коментар

18 − fourteen =