Трећина градских водовода у Србији има здравствено неисправну воду за пиће, док је квалитет воде сеоских водовода, поготово јужно од Саве у Дунава, упитан јер се контрола врши нередновно или не постоји, показује нови извештај Института “Батут”. Постоји чак 15 места у Србији у којима су водоводи 100 посто несиправни.
Поред воде која је опасна по здравље због тога што извире из земље богате тешким металима, Србија има места попут Жагубице и Чајетине, која имају првокласну изворску воду, али услед нестручног третмана и проласка кроз лошу водоводну мрежу до потрошача стиже загађена, објашњавају саговорници листа “Нова”.
Од укупно 156 контролисаних јавних водовода градских насеља, у Србији је свега 105 или 67,3 одсто исправно, показује Извештај о здравственој исправности воде за пиће за 2021. годину. У Војводини се налази најевећи број водовода код коих је утврђена физичко-хемијска неисправност (8 од укупно 12 неисправних), као и водовода са удруженом неисправношћу (20 од 22), док се највећи број микробиолоши неисправних водовода налази у Шумадији и Западној Србији (11 од 17).
Стручњак за воде и професор са Природно-математичком факутетеу др Божо Далмација каже за “Нову” да између резутата најновијег и претхоних Батутових извештаја о квалтету пијаће воде нема пуно разлике јер још увек пуно тога није урађено.
“У Војводини има јако пуно неисправне воде, Средњи Банат је 100 одсто неисправан, као и неки окрузи у Бачкој, што је недопустиво. Најчешће је то због присуства арсена, натријума и бората који су присутни у земљишту, али могу да буду у питању и органске материје изнад дозвољених вредности. Београд и Нови Сад имају добре фабрике које могу да пречисте воду, што мањи градови немају и притом имају лошу водоводну мрежу”, прича професор.
У Случајевима кад је вода 100 одсто неисправна, објашњава, обавеза инспекције је да је прогласи за техничку и забрани њено коришћење.
“То је урађено у Зрењанину 2005. године, у Темерину пре око 10 година, али на пример никад није урађено у општинама Жититиште, Нова Црња, делу општиње Шечањ, у Новом Бечеју… Има још доста насеља у којима би требало да се вода прогласи за 100 одсто неисправну. Али кад се то уради онда треба обезбедити воду за пиће грађанима, да постоје цистерне, које немају одакле да довуку”, каже професор.
Вода лоша и поред најбољих извора
Осим воде у Војводини која је неисправна на самом извору, Батутов извештај показује да загађану воду точе и грађани који живе у подручјима богатим првокласном изворском водом. Тако се, на пример, на листи градских насеља са миркобиолошки неисправном водом налазе и Чајетина, Бајина Башта, Сјеница, Жагубица, Петровац на Млави.
“Код пукотинских извора, насталих пуцањем стенске масе, уколико нису добро уређени, може да дође до површинског загађења кад пада киша. Други проблем је лоша водоводна мрежа која је стара и све више стари, а мало тога се мењало. Новији водоводи у Србији већ имају 50 година, а старији у Београду и Новом Саду по 80, 90 година. Уз то има и мало незнања. У цевима које су далеко од места дезинфекције требало би дохлорисати воду, јер на удаљеним делова мреже хлор уме да опадне испод 0,2 милиграма по метру кубном. Такође имамо и случајеве да се људи сами нелегално прикључе на водовод, на местима прикључка вода цури и кад падне притисак уђу микроортанизими из земљишта. То су све најчешћи узроци микробиолошке неисправности воде”, објашњава наш саговорник.
Напомиње да сви наведени проблеми погађају мале сеоске водоводе, који су у најлошијем стањи, а како и сам извештај показује, вода се у већини њих не контролише редовно, у некима уопште.
Здравље пре или касније страда
Недостатак редовне контроле, инспекције, непроглашавање 100 одсто неисправне воде за техничку, као и недостатак истраживања које би показале здравствене ризике доводи до тога да грађани несиправну воду пију, мислећи да им неће бити ништа, што није тачно.
Др Елизабет Пауновић, пензионисана директорка Европског центра за животну средину и здравље Светске здравствене организације, чланица стручног савета Националне еколошке асоцијације (НЕА) објашњава за лист “Нова” да се након конзумације микробиолошки неисправне воде најчешће јављају акутна обољења са дијарејом и повраћањем, док код загађења тешким металима ефекти нису тренутни али су опаснији.
“Тешки метали су води су тихе убице, како и загађен ваздух. Нећете имати симптоме одмах, али након дуготрајне, вишедеценијске изложености високим концентрацијама тешких метала могу се јавити и најтеже болести. За арсен у води се, на пример зна да је канцероген, манган може да да има негативан ефекат на нервни систем”, каже др Пауновић.
Наглашава да у свим нашим извештајима о квалитету животне средине недостаје веза са здравственим последицама, што је неопходно да бисмо за свако конкретно место знали тачно стање и да би се адекватно реаговало.
Професор Далмација наводи да је он лично од Батута тражио да направи епидемиолошку студуију која би показала зависност квалитета воде и оболелих на одређеним местима у Србији, али се то није десило. На питања да ли је таква студија у плану и да ли у Институ сматрају да је потребна, из “Батута” нисмо добили одговоре. Из надлежних мнистарстава такође нисмо добили одговоре на који начин упозоравају грађане и штите њихово здравље од последица конзумирања неисрпавне воде и шта предузимају како би квалитет воде на чесмама постао бољи.
Србија не производи натријум хипохлорит, увози га из Румуније, а он кад је у облику соли пропада један проценат на дан. Већима водоводних организација нема довољно пара за транспорт па купује више него што треба и предуго складишти. Ако још неки услови нису задовољени, попут складиштења у мрачној просторији, довољно је месец, месец и по дана да пропадне. Онда додајемо дезинфенктант а ништа се не дешава у мрежи.
*Код водовода са удруженом неисправношћу са 100 одсто је означен део који се односи на физичко хемијску. Микробилошки део је код удружене највећи у Бачу где је 68,8. Занимљиво је да је вода у Зрењанину неисправна 95,6 одсто“.
Милена Илић Мирковић Нова
