Продаја половне одеће у „секонд ханд“ радњама у Србији последњхих година стекла је велику популарност. Тако све више људи поред нове одеће бира да купи и половну како би уштедели.
Према обављеним истраживањима, сваке године се у нашој земљи прода око 82.000 тона гардеробе, што је око 12 килограма гардеробе годишње по грађанину.
Док у Европи одржива мода опстаје већ дуго због „сецонд ханд“ радњи, у Србији су тек последњих година све популарније, отпор према куповини половне одеће који је заступљен на Балкану изгледа да полако бледи, а томе сведочи све већа потражња у радњама половне одеће.
– Примећује се повећање броја купаца као и разноликост структуре купаца око нас, купују сви од радника до професора на универзитетима, у последње време људи губе предрасуде при куповини половне гардеробе – истиче Марко Јовановић из једне „сецонд ханд“ продавнице.
Ана Патаки социолошкиња објашњава да отпор према коришћеној одећи на Балкану датира још из деведесетих година када је она стизала као помоћ, а велику улогу имало је и деценијско развијање потрошачке свести да није важан квалитет, већ квантитет. Међутим, примећује промену у куповним навикама у Србији.
– Мени се чини да је пре свега подигнут ниво свести младих људи када размишљају о одрживом развоју и заштити животне средине, просто зато што је модна индустрија четврти по реду највећи загађивач природних ресурса и обновљивих извора енергије, троши највише воде у производњи и највише материјала који иду после тога у отпад – каже Патаки.
Куповина половне одеће популарна деценијама
У земљама Западне Европе куповање половне одеће у „сецонд ханд“ радњама нису ствар уштеде, већ представљају места на коме се могу пронаћи уникатне ствари доброг квалитета које привлаче љубитеље моде.
За разлику од домаћих „сецонд ханд“ радњи које не примају робу од грађана већ је увозе, на Западу она пристиже у виду донација, углавном од појединаца, где се хемијски треира и сортира а потом завршава на нашим рафовима.
Асистент на Географском факултету Тијана Јаковљевић каже да према истраживањима Уједињених нација и њиховог програма за заштиту животне средине око 60 до 70 процената целокупне гардеробе и текстила у домаћинствима јесу синтетичког порекла, а овакви материјали штете животној средини.
– То је само један вид тих штетних материја, други су наравно боје и све оне хемикалије које се додају да наша одећа буде мекша, да се мање гужва, да дуже траје и слично, оне се поготово током прања испуштају у воду и штете животној средини – објашњава Јаковљевић.
Јаковљевић каже да као појединци имамо моћ да обликујемо тржиште и на тај начин модну индустрију усмеримо ка одрживијим решењима.
Да ово има учинка показују неке веће модне индустрије које сада имају одрживије линије, које се труде да у своје материјале укључе органски памук, за чију је производњу потребно мање ресурса, те се тиме мање загађује животна средина.
Јаковљевић за Еуронеwс Србија закључује да иако смо далеко од пракси неких скандинавских држава, ипак се препознаје да еколошка свест поводом овог проблема у Србији расте, што је нарочито приметно код младих људи.
