Шпански портал Металоцус објавио је опширан текст о пројекту Националног стадиона у Сурчину, чији су аутори њихови земљаци из студија Фенвик Ирибарен, описујући га као први „башта стадион“ на свету.
Шпански архитектонски студио Фенвик Ирибарен добио је задатак да дизајнира нови Национални стадион у Београду, са циљем да изради зелену и природну фасаду, пише Металоцус.
Подсећа се да је студио Фенвик Ирибарен аутор пројеката за три од осам стадиона на прошле године одржаном Светском првенству у Катару, укључујући и иновативан Стадион 974, преноси Н1.
За Београд су замислили стадион кружног облика, капацитета 52.000 седишта. Иновативну фасаду чине четири прстена причвршћена косим затегама (кабловима), на којима се налазе зелене баште.
Жеља аутора пројекта је, како се наводи, и да се стадион користи 365 дана у години, као простор на ком би грађани проводили своје слободно време. Београђани и гости главног града биће, како се наводи, у прилици да иживају у природном окружењу захваљујући озелењеној фасади стадиона. У околини стадиона налазиће се и кафетерије, киосци, ресторани, простори за одмор распоређени на такав начин како би се генерисао „зелени“ стадион, са јединственим и одрживим просторима за шетњу.
Стадион са паркинзима са 4.500 паркинг места, простираће се на 32 хектара што, како истиче шпански портал, о величини пројекта Националног стадиона.
Металоцус посебну пажњу посвећује енергетској ефикансости објекта, односно технологији четвороцевних чилера (расхладних уређаја), која истовремено обезбеђује и грејање и хлађење. Систем, како се истиче, омогућава да се заостала топлота створена у процесу хлађења користи за производњу топле воде за грејање, чија температура достиже 45ºЦ до 50ºЦ. Треба напоменути да се четвороцевни чилери ослањају на паралелно распоређене реверзибилне аеротермалне топлотне пумпе, како би се обезбедило грејање или хлађење у зависности од потреба система.
Цена, локација, сврха – шта је све контроверзно у вези са Националним стадионом
У Србији је, међутим, пројекат Националног стадиона пропраћен бројним контроверзама.
У последњих девет година, колико се о Националном стадиону прича, било је разних најава када ће његова градња почети, а припремни радови почели су тек недавно.
Стручна јавност, међутим, упозорава на питање исплативости изградње Националног стадиона. Истиче се како фудбалска репрезентација Србије није имала запаженије успехе, док се не памти када су улазнице за утакмицу коју су „орлови“ играли у Београду била распродате.
Не мање важан део те једначине је цена изградње Националног стадиона која ће, према рачуници главног уредника недељника НИН Милана Ћулибрка, уместо првобитно планираних 250 милиона евра износити чак 900 милиона евра.
Притом јавности на увид никада није дата било каква студија оправданости изградње Националног стадиона, није познато којим су се критеријумима руководили надлежни када су одредили да тај објекат буде изграђен у Сурчину, у близини укрштања обилазнице око Београда и ауто-пута „Милош Велики“, нити се до самог архитектонског решења стадиона није дошло кроз отворени, јавни архитектонско-урбанистички конкурс.
Ко су шпанске архитекте које су пројектовале Националне стадион
Фенвик Ирибарен један је од водећих светских архитектонских студија за спортку инфраструктуру.
Пројектовали су три стадиона на прошлогодишњем Светском првенству у Катару: Стадион 974, Ал Тумама и Едукејшн сити који су се, како пише Металоцус, истакли по енергетској ефикасности и својим иновативним системима климазизације.
Награђивани су за пројекат новог стадиона Еспањола у Барселони, а ангажовани су и на пројекту новог стадиона Местаља у Валенсији.
Један пројекат су реализовали и у Србији – реконструкцију Савског трга, испред некадашње Железничке станице у Београду. Пројекат студија Фенвик Ирибарен био је првопласиран на међународном архитектонском конкурсу.
Студио Фенвик Ирибарен је израдио пројекат и за комплекс у ком ће бити одржана специјализована изложба ЕXПО 2027, а који ће бити изграђен уз Национални стадион.
Nacionalni stadion. Foto: Ministarstvo finansija
