Тај новац ће морати да врати у наредних годину дана.
Међутим, у словеначким медијима је писано да су државни органи пре неколико година поменутом свештенику пронашли око 848.000 евра имовине незаконитог порекла, да је био покренут судски поступак за њено одузимање, у оквиру кога је, само на Бошковићевом личном рачуну у банци било блокирано око 441.000 евра.
Тај поступак је обустављен након што је Уставни суд забранио ретроактивну примену закона (од 2011.).
Такође, врх Српске православне цркве је повукао кривичну пријаву против свештеника, коју је претходно покренула Митрополија загребачко-љубљанска.
Уместо да ствари истера на чистац и да препусти надлежним државним органима да испитају случај, СПЦ је штитила осумњиченог свештеника и чак покушала да ућутка сведоке у процесу.
Један од њих је и некадашњи свештеник Жељко Лубарда који тврди за наш лист да је годинама био жртва мобинга, притисака и застрашивања због тога што је словеначком суду доставио податке о Бошковићевим злоупотребама.
Процес против осуђеног свештеника датира из 2012, покренуо га је управо Лубарда по налогу и уз сагласност тадашњег митрополита загребачко-љубљанског Јована.
Међутим, Синод СПЦ у септембру 2012. доноси одлуку, коју је потписао патријарх Иринеј, да се кривична пријава против Бошковића повуче „јер нема елемената кривичног дела“.
Наш саговорник није одустао од борбе за истину, те је, како каже, тиме почео његов прогон и застрашивање, који су кулминирали доласком Порфирија на чело митрополије, а због чега је на крају изгубио свештенички чин.
– Правоснажним пресудама надлежних судова у Љубљани је потврђено да је у конкретном случају Синод СПЦ на челу са самим патријархом, сврстао СПЦ у заједнице у којим се негује и штити криминал, а кажњава свако ко се противи томе. Потврђено је и да је СПЦ институционално покушавала да заташка постојање кривичних дела и на сваки начин спречи, односно одлучујуће утиче на кривични поступак – истиче Лубарда за Данас.
Он додаје да сем правоснажне пресуде Бошковићу за проневеру новца, постоји и друга правоснажна пресуда Вишег радног и социјалног суда у Љубљани од 9. јануара 2020. којом се потврђује првостепена пресуда из прошле године против Црквене општине у Љубљани, по Лубардиној тужби из 2016, због злостављања на раду.
– Прогони су најпре имали за циљ да ме присиле да, у име Црквене општине у Љубљани, повучем кривичну пријаву коју сам по налогу митрополита Јована поднео, да ме спрече у сведочењу на суду, и на крају да ме казне због мог неучествововања у заташкавању криминала у СПЦ. У медијима су представници СПЦ, паушално и без икакве стварне провере, изјављивали да кривична пријава није имала никаквог основа и да сам кажњен што сам у име Цркве поднео неосновану кривичну пријаву. Сада је правоснажно пресуђено да је пријава била основана, те би људи са имало морала, а тим пре високи службеници Цркве, морали да се извине и исправе учињене грешке – наглашава Лубарда. Све то је, додаје, редовно преношено у медијима у Словенији, али не и у Србији.
– У медијима у Словенији је писано и о томе да су државни органи пре неколико година поменутом свештенику установили око 848.000 евра имовине незаконитог порекла, да је био покренут судски поступак за одузимање исте, у оквиру кога је, само на личном рачуну тог свештеника у банци, било блокирано нешто више од 441.000 евра, наглашава наш саговорник. Према његовим речима, његов став да се Црква не треба мешати у кривични поступак, да је потребно сведочити истину и да ће се тај свештеник сигурно оправдати ако није одговоран, односно, да треба да одговара ако јесте одговоран, од стране митрополита Порфирија оцењен је као“ нејеванђелски“.
Жељко Лубарда је за пароха и благајника у Љубљани постављен 1. јанура 2012. са примарним задатком да изврши финансијску консолидацију Црквене општине, која је била презадужена и није могла измиривати ни основне потребе. Успео је да докаже прави приход црквене општине, који је претходно, у званичним документима вишеструко умањиван.
– Прегледом документације сам установио много неправилности и постојање оправдане сумње у чињење више кривичних дела, којим је нанесена већа материјална штета Цркви. По сазнању о томе, митрополит Јован ми је наложио да одмах, у име Црквене општине, поднесем кривичну пријаву против дотадашњег старјешине храма, свештеника Перана Бошковића. Потом је стигла одлука Синода о повлачењу кривичне пријаве, и покушај заташкавања криминала. У томе нисам желео да учествујем па сам октобра 2013. разрешен са места старешине храма и Архијерејског намесника. То је био почетак отворених прогона, којима сам изложен, јер је, без обзира на став Цркве, поступак против осуђеног свештеника настављен је по службеној дужности – указује Лубарда.
Прогони су, додаје, постали интензивнији након доласка епископа Порфирија на место митрополита загребачког. Био је изложен вишегодишњој дискриминацији, шиканирању и злостављању, а митрополит Порфирије му је отворено забранио да сведочи на суду.
– То је изречено као претња, јер ми је стављено до знања да, у случају да поступим другачије, могу очекивати губитак службе, што је у мом случају значило губитак јединог извора прихода, са којим је преживљавала моја шесточлана породица. Учинио сам другачије и управо то се и догодило. Био сам изложен праћењу и ухођењу од стране других свештеника. Моја породица и ја смо били изложени вишеструким анонимним пријетњама у којима ми је јасно стављено до знања да су моја деца била праћена. Вршени су притисци на мене да престанем обављати финансијско пословање према законским прописима. Нисам имао друге могућности него да заштиту права тражим пред надлежним судом у Словенији 2016. – наглашава Лубарда.
За четири године био је четири пута премештен „по потреби службе“, а последњи премештај је био у Хрватску, како би га удаљили из Словеније. Лубарда на то није пристао, јер се његово четворо малолетне деце школовало у Словенији.
– Након што нисам могао извршити налог о последњем премештају, јер је он био део систематског прогона и противан мом уговору о раду, у коме је јасно наведено да стално вршим службу пароха на подручју Словеније, митрополит Порфирије ми је, без одређеног рока, забранио вршење богослужења и због те „непослушности“ покренуо поступак против мене на Црквеном суду. Тај премештај је вероватно и требао да послужи као разлог кажњавања, јер ми друге кривице до тог одбијања није било могуће пронаћи. У монтираном процесу пред црквеним судом ми је одузето звање свештеника – указује наш саговорник. Он је на ту одлуку уложио жалбу, али никакав одговор није добио.
Са друге стране, осуђени свештеник Перан Бошковић и даље редовно врши парохијску службу у Љубљани, иако би према црквеним прописима морао бити кажњен.
Кривична пријава против Порфирија
– Предузимајући правне кораке у заштити себе и своје породице, поднео сам и кривичну пријаву против митрополита Порфирија, као најодговорније особе за злостављање коме сам изложен. Пријава је поднета због основане сумње у чињење више кривичних дјела ( злостављање, лажно сведочење и ометање судских органа). Поступак поводом те кривичне пријаве је већ значајно одмакао и тренутно се налази пред истражним судом. На основу обимног и неоспорног доказног материјала, потпуно сам уверен у осуђујућу пресуду – наглашава Жељко Лубарда.
СПЦ без одговора
У вези са наводима некадашњег свештеника Жељка Лубарде, осуђујуће пресуде Перану Бошковићу и његовој даљој судбини у оквиру СПЦ, поставили смо питања патријарху Иринеју и митрополиту Порфирију, али до закључења овог броја нисмо добили одговоре.
Катарина Живановић Данас
