Српски наставници најављују велики протест и штрајк крајем септембра јер неће добити повишицу о којој су преговарали са представницима Владе Србије, потврђено је за Нова.рс из просветних синдиката.
Наредних дана, просветари ће објавити детаље и коначан датум протеста и почетак штрајка.
Како је за Нова.рс најавила председница Синдиката образовања Србије Валентина Илић, једно је сигурно – протест ће бити крајем септембра, биће велики и укључиће асоцијације родитеља.
„Видећемо под којим називом ћемо организовати протест, али је важно што ћемо овај пут укључити и родитеље, дакле асоцијације родитеља и наставника. Наравно, у плану је и штрајк, с тим што ми имамо обавезу на одржавање минимум процента рада, а то је 30 минута трајање часа. У том случају, имамо сва права, осим права на зараду јер поучени неком искуством од раније, Министарство је наставницима у штрајку обрачунавало плате за трећину мање, па ту сада постоји велика бојазан. Видећемо којом динамиком ћемо одржавати штрајк, то ће све бити крајем септембра и почетком октобра, а јавности ћемо саопштити у наредних два дана тачан датум одржавања“, истакла је Илић.
Плате просветних радника неће бити изједначене са просечном зарадом у Србији – резултат је јучерашњег састанка представника репрезентативних синдиката у просвети са делегацијом Владе Србије.
Уредбом, коју је усвојила Влада Србије није повећан додатак за одељењско старешинство, административни радници су изједначени са помоћно-техничким особљем у висини плате, а повећање коефицијената свих запослених у образовању није обухваћено.
Илић истиче да се све своди на усмена обећања да ће у наредној буџетској 2024. години покушати да се обезбеде средства за повећање плата запосленима у образовању и накнада одељењским старешинама.
„Нисмо задовољни исходом састанка и планираним повећањем зарада од 5,5 одсто, који у нето износу по запосленом износи 2.000 до 4.500 динара. Ми од новембра преговарамо везано за побољшање материјалних услова, мотивације одељенских старешина и онда јуче сазнамо да од седам одсто за одељенске старешине нема ништа, евентуално ако буде ушло у буџетску 2024. годину. Нажалост, других начина немамо да изразимо своје незадовољство. Једини начин је да уђемо у законити штрајк и да покренемо људе, јер ми смо као синдикати девастирани у овој држави. Вероватно ћемо урадити оно што једино и можемо – штрајк и протест“, поручује Илић.
Илић додаје и да је поражавајућа чињеница што високо образовање неће добити повећање од 5,5 одсто, иако на сајту Министарства финансија пише још увек да повећање добијају сви запослени у образовању.
Тиме је високо образовање дискиминисано, сматра Илић.
„На састанку смо сазнали да 5,5 одсто неће добити високо образовање, тако да рецимо, чистачица, спремачица, теткица, они који у Основној школи имају коефицијент 9,32, рецимо у високо образовној установи имају 6,30. Дакле, корекција коефицијената уопште није обухватила високо образовање. Тако, да, толико о побољшању просветног система. Разлика између административног и физичког радника по тој уредби је 100 динара. Наводно, високо образовање није обухваћено уредбом и повећањем 5,5 одсто зато што нису ушли у тај систем јединственог информационог система у просвети и зато што они имају сопствене приходе“.
Објашњава да немају сви факултети сопствене приходе, те да би држава требало да им гарантује основну плату.
„И сопствени приходи се зна по одређеним уредбама чему служе, значи за унапређење обтазовно-васпитног рада, а не за дотирање теткицама, техничарима, домарима и куририма. Нису сви коефицијенти за све исте. То је та дискриминаторска политика према високом образовању. Нису то сви професори који раде пројекте, који раде у неким научним центрима. Њима треба да буд еосновна плата онолика колику им држава гарантује. А то што они имају зараду на конто својих научних радова, ангажмана, и треба да имају. Свако ће додатно да ради ако сматра да треба да допуни кућни буџет, а то државу не треба да интересује шта ја радим ван свог радног времена. Опет је дискриминација и колективни уговор који смо чекали за високо образовање. Сви колективни уговори се потписују на три године, само високо на годину дана, чека се наводно Закон о финансирању високог образовања који је у изради, а колико знам, годинама је у изради. Дакле, једна кровна карика у систему образовања је високо образовање, а шта они намеравају да ураде с тим, ја не знам“.
Просветари су и даље испод републичког просека, додаје Илић, те им тако једино преостаје борба за побољшање материјалног положаја просветних радника.
„Имали смо осећај да смо свих ових месеци били на неким преговорима, заправо то су били договори са одређеним финансијским ефектима и сад одједном, одељенски старешина неће добити 5,5 одсто, тек у буџетској 24. години, па ће повећање 5,5 одсто добити сви у јавним службама, дакле ми сада немамо неки финансијски „инпут“ да бисмо образовање дигли на републички просек, него просто, свима се даје, па и нама, значи ми ћемо опет бити испод републичког просека“, каже наша саговорница.
Protest prosvetnih radnika Foto: Goran Srdanov/Nova.rs
Сања Радовановић Нова
