Недавном одлуком носилаца највиших државних функција, представници струковних удуружења судија и тужилаца биће чланови радне групе за измену Устава у области правосуђа. Предраг Миловановић, члан Удружења тужилаца и однедавно члан Државног већа тужилаца за “Политику” говори о томе које би измене трабало да садржи нови Устав, зашто је важно учешће струковних удружења у процесу измена највишег правног акта и коментарише начин избора државног тужиоца.
Како коментаришете одлуку председника Народне скупштине Ивице Дачића, председнице Владе Ане Брнабић и министарке правде Маје Поповић да чланови Удружења тужилаца Србије буду у радној групи за измену Устава у области правосуђа?
Пошто процес промене највишег правног акта у једној држави тражи широки друштвени консензус, очигледно је да су доносици јавних одлука мудро препознали да две најстарије струковне организације у нашој земљи – Удружење тужилаца Србије и Друштво судија Србије, могу допринети стручном дискурсу. Наиме, не умањујући значај других струковних удружења, ипак морам истаћи да УТС и ДСС представљају струковна удружења у правосуђу са највећим бројем чланова, отуда они црпе легитимитет да буду једни од најрелевантнијих саговорника на тему промене Устава у области правосуђа. Ноторна је чињеница да је УТС од свог настајања, па све до позива представника ове власти, дуго уназад било нападано и оспоравано због својих ставова, залагања за промену положаја јавног тужилаштва. Претходне друштвено политичке елите су пропустиле шансу да ослободе јавно тужилаштво од утицаја политике и од једног подмуклог бирокатског система који влада у јавном тужилаштву. Актуелна власт је то очигледно препознала, па ме не чуди што је образовала радну групу у којој ће, између осталих чланова, бити и представници ова два удружења, будући да су они најбоље упознати са тренутним приликама у правосуђу. Овакву одлуку апсолутно подржавам, јер је логично да ће заједно са њима, а искључиво у интересу грађана, заједно изнаћи најбоља решења. Уверен сам да ће представници власти искористити ову историјску шансу, како би показали да је Србија демократска држава која чврсто корача европским путем имплементирајући у свој Устав европске вредности.
Мислите ли да је право време за измену Устава и шта би у њему требало да буде другачије да би био по мери и грађана и стручне јавности?
Оно што је највише замерено уставотворцу актуелног Устава је доношење уставног закона који је на перфидан начин отворио пут општем реизбору, а потом и ревизији реизбора судија и тужилаца, који су међународне струковне организације и Уставни суд Србије, оценили као фијаско. Постоји неколико капиталних и есенцијалних ствари за које се искрено надам да ће се наћи у Уставу, а тичу се положаја и организације јавног тужилаштва. Најпре, потребно је увести функционалну независност јавног тужилаштва. Ради се о широко прихваћеном међународном стандарду који не повлачи једнакост са независношћу која је по Уставу гарантована судијама. Функционална независност је насушна потреба тужиоца. Зар није у интересу грађана да има функционално независног, а не инструментализованог тужиоца? Зар није у интересу државе и грађана да има одговорније тужилаштво? Једино и искључиво независност води ка већој одговорности носилаца јавно тужилачке функције, који се у садашњем монократском уређењу јавног тужилаштва, лако могу „сакрити“’ иза руководиоца. Сматрам да би требало реформисати и превазиђени назив заменик јавног тужиоца, који је примеренији комунистичком добу и другачијој улози јавног тужилаштва у друштву. Заменик јавног тужиоца никога не треба да замењује, већ треба самостално, независно и одговорно да обавља посао који му је поверен Уставом, те да буде видљивији у систему кривичног прогона. Зато је модерном поступку далеко приближнија одредница да заменика јавног тужиоца, будући уставотворац преобликује у јавног тужиоца, а садашње јавне тужиоце у руководиоце јавног тужилаштва или главне тужиоце. Напослетку, требало би повести рачуна о томе да у будућем Високом тужилачком савету буде већина тужилаца, спрам других представника, како би то тело одражавало равнотежу снага и односа његових репрезената.
Као однедавни члан ДВТ-а, како бисте оценили његов рад и које проблеме можете да уочите у његовом раду?
Нажалост, на ово питање нисам у могућности да вам одговорим као члан ДВТ, зато што се председавајућа Већа, Загорка Доловац, на конститутивној седници обратила свим присутним члановима, позивајући се на Закон о ДВТ-у, објаснивши нам да она, осим што руководи радом Већа, она га и представља, те да његови чланови немају право да излазе у јавност са питањима и темама које се тичу рада овог тела без одобрења председника већа. Без обзира на то што сам на једној од наредних седница указао да је то у супротности са међународним стандардима, у наставку свог обраћања је председавајућа, ипак показала демократичност, рекавши да члановима Већа, као физичким лицима припадају сва права која су им гарантована Уставом и законом. Отуда као слободан грађанин ове земље могу да кажем да су тужиоци добили Веће по мери своје савести на изборима који су претходили његовом васпостављању. На мени је да се својим интегритетом на најбољи могући начин борим и репрезентујем интересе оних људи који су ми дали свој глас и пружили ми своје поверење, као и да се без изузетка залажем за унапређење рада свих јавних тужилаштва.
Како видите тужилаштво у Србији данас?
Тужилачка организација, која почива на застарелом моделу субординације, као таква, по мом мишљењу, не може до краја да одговори изазову модерног адверзијалног поступка. Надам се да ће се тужилаштво ослободити реликта прошлости и постати боље, савременије, самосталније, па самим тим и ефикасније. То ће бити могуће једино уз измене Устава, о којима говоримо и које очекујемо већ више од једне деценије. Морамо пружити узор младим људима који су на почетку својих каријера, не смемо их претворити у пуке некритичке извршиоце туђих одлука, већ код њих морамо развијати самосвест о слободи индивидуалног одлучивања, а самим тим и одговорности. Поред тога, искрено се надам да ће овај текст прочитати и неки студент права, можда будући врховни јавни тужилац, који од нас очекује много, а кога ова генерација правника не сме изневерити.
Извесност трећег мандата Загорке Доловац не може да буде доведена у питање. Како оцењујете изборни поступак за државног тужиоца?
Не желим да дајем лични тон односу који ја, као изборни члан Већа, имам са председавајућом ДВТ, Загорком Доловац, јер је природа нашег односа таква да смо сви ми као чланови ДВТ-а равноправни, с тим да је она прва међу једнакима. Њен евентуални трећи мандат бих могао коментарисати само са феноменолошког аспекта и то искључиво у контексту изборне процедуре. Оно што је спорно, јесте да она председава телом, које формира Комисију, која потом оцењује и вреднује кандидате. Дакле, та процедура би имала смисла једино да се актуелна републичка тужитељка није кандидовала за још један мандат. Зато је неопходно да Уставне промене иду у том правцу, односно да имамо један мандат РЈТ, који је временски ограничен, али без могућности реизбора, а што је у складу са међународним стандардима, јер кроз тренутну процедуру РЈТ очигледно сам себе бира. Ипак, уколико Доловац буде изабрана на трећи мандат, пред њом ће се наћи идеална прилика да у светлу предстојећих уставних промена, буде на челу реформског процеса јавнотужилачке организације и да после бројних афера, које су обележиле рад тужилаштва у минулом периоду, заправо буде запамћена по томе.
Мирослава Дерикоњић Политика
