Светски дан пчела обележава се са циљем да се скрене пажња на њихов значај од којег зависи опстанак човека и планете, а научници упозоравају на смањивање броја врста пчела.
Опстанак пчела је од изузетног значаја, јер 70 одсто светске пољопривреде зависи искључиво од пчела које опрашују биљке, а што је и њихова највећа вредност, објаснила је за Тањуг истраживач Центра за биологију пчела на Биолошком факултету, Јована Била Дубаић.
„Научне студије показују да су пчеле угрожена врста и да се њихов број све више смањује, а томе највише доприноси прекомерна употреба пестицида и потпуно обрађивање земљишта“, рекла је Дубаић и додала да су хронично изложене хемијским средствима због чега им се скраћује животни век.
У Србији је употреба пестицида неконтролисана, јер пољопривредници обрађују сваки милиметар земљишта док су раније постојала природна станишта, нагласила је Дубаић.
„Прва асоцијација већини људи на пчеле је мед и поред тога што је њихова улога опрашивања много важнија, а само једна од 850 врста, колико их у Србији има, производи мед“, додала је она.
Србија је прва земља у свету по броју кошница по глави становника, пчеларством се бави око 20.000 људи који имају више од 1.200.000 кошница и бележи се све већи раст извоза меда у европске земље.
Медоносна пчела (Апис меллифера) је најпознатија врста пчела. У свету постоји девет врста медоносних пчела. На то долази и 30.000 врста дивљих пчела. Оне дневно слете на хиљаду цветова, медоносне пчеле на око 300. Пчеле носе цветни полен другим биљкама и омогућавају њихово размножавање. Осамдесет одсто свих цветајућих биљака оплоде инсекти.
Удомаћене медоносне пчеле живе у својој „држави“. Свака пчела има одређену улогу: пчеле радилице чисте кошницу, воде бригу о потомству, сакупљају нектар, полен, воду. Њихов живот је толико исцрпљујући да умиру након 42 дана. Мужјаци трутови, имају само један задатак: оплодњу краљице. Захваљујући великим сложеним очима препознају их у лету.
Краљица без краља – Она је знатно већа од своје свите и заузима централно место. Њена једина обавеза од марта до августа је да производи потомство. Дневно излеже и до 1.200 јајашца и живи три до четири године. Пчеле радилице које подижу легла, од краљице изаберу неколико јајашца и узгајају једно које ће бити њен наследник.
Мед има око 200 састојака. Пчеле скупљачице током пролећа и лета неуморно лете до цветова и лишћа, прикупљају нектар и цветни полен. То цене и људи: они узгајају пчеле и сакупљају мед. А заузврат, инсекти добијају шећерни сируп. Пчелињој колонији је потребна храна током кризних времена.
Без обзира да ли је реч о Њујорку, Лондону, Берлину или Београду: многи људи се из хобија баве пчеларством. И тако спасавају пчеле које на пољима отрованим пестицидима, на великим монокултурама и живицама без цвећа, налазе све мање хране. С друге стране, градови нуде довољно хране, јер у парковима, баштама и на кровним терасама увек нешто цвета.
Цветне биљке представљају велики део биолошке разноврсности, а опрашивачи, попут овог бумбара, транспортују полен од једног до другог цвета и тако омогућавају ширење и приносе многих врста воћа и поврћа. Захваљујући њима расте количина хране чија је годишња вредност 235 милијарди долара. Дивље пчеле су пчеле самице и оне не производе мед.
Осе и стршљени имају витка, јарка и жута тела. Оса се просто баца – без да то утиче на њен струк – на колаче, слатка пића или на месо са роштиља. Скоро двоструко већи стршљен напада друге инсекте, попут комараца и мува. За разлику од педантних пчела, стршљени, бумбари и осе опрашују цветове чак и по киши, ветру и хладном времену.
Око 40 одсто од 560 врста дивљих врста пчела које живе у Немачкој је угрожено. Да би опстале, потребан им је грађевински материјал, попут глине, песка, земље, иверице, остатака биљака… Гнезде се на пешчаном тлу или у дрвету, а обавезно на сунчаном и сувом месту. Потребан им је и прилично велики простор са цвец́ем, од марта до септембра.
О домаћим пчелама се често прича и доста зна. Мало се међутим говори о потребама дивљих пчела и о томе какви су им животни услови. Према једној студији о биодиверзитету Уједињених нација, чак 40 одсто врста инсеката је угрожено и прети им изумирање. А да није њих, људи би морали ручно да опрашују биљке.
Наташа Грабеж РТВ
