Борис Стоиљковић, репрезентативац Србије у стоном тенису и освајач бронзане медаље у екипном такмичењу на Европском првенству у Словенији, не може да изнајми стан у Новом Саду, јер када станодавци виде да је у инвалидским колицима једноставно одустану.
Срамота и нељудски чин је шта ових дана пролази наш репрезентативац. Стоиљковић је већ 18 година у инвалидским колицима и исто толико времена се бори против дискриминације, увреда и околине, која од архитектонских решења па до размишљања својом главом не показује ни секунду емпатије према особама са инвалидитетом.
Репрезентативац Србије тако већ месецима путује из своје родне Дебељаче по 100 километара на тренинг до Новог Сада и исто толико назад. Некада каже преспава код колега, да не прескаче тренинге, али „није у реду ни код њих да остаје дуже од два дана“. Било би тужно да овакве услове тренинга има било које дете у било ком аматерском спорту, а не репрезентативац Србије који се припрема да представља нашу земљу на Европском првенству 2019. у Шведској.
– Као репрезентативац понекад се осећам повлашћено. Међутим, као особа са инвалидитетом, свакодневно наилазим на дискриминацију. Прво сам добио понуду за четири стана, одем у сва четири и на крају нико неће да ми изнајми и тако се то настави, као да сам ненормалан, а не у колицима. Немам шта друго да кажем, него да је смо у Србији и да људи немају свест о овој теми – рекао је Стоиљковић.
Како додаје, жели да се пресели у Нови Сад да би се што боље припремио за Европско првенство, али није очекивао да ће му се овако нешто дешавати.
Његова пријатељица Дајана Дрча, иначе агент за некретнине, од почетка му је подршка и помоћ у потрази за станом. Ни њој није могло пасти на памет да ће на овакве проблеме да наиђу. Већ месец дана безуспешно покушавају да изнајме стан.
– Када ми се јавио Борис, рекла сам му, нема проблема, само дођи и наћићемо стан за пар дана. Одбијени смо једном, други пут, трећи… када је дошло до стотог, стварно сам постала очајна. Уз то, људи знају да буду дрски у коментарима, а ружне ствари које кажу или нека лупетања више ни не преносим Борису, срамота ме. Неки сматрају да падају ниско, ако издају стан особи са инвалидитетом, да се ради о болесним особама, да ће се та болест некако пренети на њих ако издају стан – изјавила је Дрча.
Борис и Дајана надају се да ће пронаћи стан до краја новембра. Кажу да им се људи, када су сазнало за ову причу, јављају као подршка, али дом, односно решење, још нико није понудио.
Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности, сматра да је невероватно да се у пословима издавања станова прави разлика међу људима и да је битно да јавност сазна за проблеме са којима се суочавају особе попут Бориса. Овакав случај до сада још није имала.
– Сличне проблеме имају и припадници ромске националне мањине, али то само говори да је највећа препрека у нашој борби за равноправно друштво у нашим главама. Надам се да ће се овај случај решити у Борисову корист и апелујем на све станодавце да не издвајају особе са инвалидитетом, већ да их третирају као равноправне грађане – казала је Јанковић.
А. Латас Блиц
