Широм Европе све више се користе Стратешке тужбе против учешћа јавности (СЛАПП) како би се ућуткали новинари, активисти и јавност, углавном око питања корупције и заштите животне средине, показао је нови годишњи извештај објављен данас, на Међународни дан борбе против корупције.
Према извештају Коалиције против СЛАПП у Европи (ЦАСЕ) и Фондације Дафне Каруана Галиција, само у 2023. покренуто је 166 СЛАПП тужби, при чему је Србија једна од земаља у којима је покренут значајан број.
Укупно је у периоду 2010-2023. предато 1.049 таквих тужби, саопштила је Коалиција.
„Извештај представља најсвеобухватније истраживање случајева стратешких тужби против учешћа јавности у Европи… иако доноси лоше вести новинарима и активистима“, рекла је чланица Управног одбора Коалиције Флутура Кусари.
Како је додала, извештај показује како се закони и процедуре и даље злоупотребљавају да би се гушило учешће јавности. Она је истакла потребу да владе и парламенти широм Европе предузму хитне мере да зауставе те тужбе.
Шта је извештај показао?
Извештај је показао да су стратешке тужбе проблем широм Европе али и да је у 2023. значајн број тих тужби покренут у Италији, Румунији, Србији и Турској.
Стратешке тужбе против учешћа јавности уочене су и у земљама у којима их пре није било, укључујући Монако, Литванију, Азербејџан и Данску.
Коалиција је идентификовала Стратешке тужбе против учешћа јавности у 41 земљи широм Европе.
У 2023. те тужбе су покривале широк спектар питања од јавног интереса при чему се 36 одсто односило на корупцију а 16 одсто на заштиту животне средине.
Ко је најчешћа мета тужби?
Најчешћа мета тих тужби били су, као и раније, новинари а следе медији, уредници, активисти и невладине организације.
Такође, показао је извештај, тужбе против учешћа јавности најчешће иницирају богати и моћни и у 2023. готово половину тужби поднела су предузећа и пословни људи а више од трећине политичари.
Који су недостаци директиве ЕУ?
У саопштењу Коалиције даље се наводи да је у 2024. забележено и нешто позитивно – ЕУ је усвојила Анти-СЛАПП директиву а Савет Европе Препоруке о борби против тих тужби.
Истовремено се указује на неке недостатке директиве ЕУ.
Мартина Урсо из Фондације Дафне Каруана Галиција рекла је да стратешке тужбе против јавног учешћа представљају значајну претњу слободи изражавања у Европи и истакла да је императив чланица да израде националне законе како би ефикасно заштитили новинаре и активисте.
Према њеним речима, Дафне Каруана Галиција, истраживачка новинарка која је оптуживала владу Малте за корупцију и која је убијена 2017, готово да уопште не би била заштићена важећим законима Малте.
Ема Бергманс из организације Фри прес анлимитид (Фрее Пресс Унлимитед), такође чланице Коалиције, рекла је да стратешке тужбе не штете само њиховим метама, већ и демократији тако што угрожавају право на поуздане информације.
„Европске владе морају одмах да реагују и успоставе заштитне мере како би одвратиле моћне актере од подношења тих тужби“, истакла је Бергманс.
У извештају се креатори политике, цивилно друтво и медијске оргранизације позивају да се залажу за снажну примену мера против тужби против јавног учешћа широм Европе јер ће без снажније заштите од оних који желе да ућуткају неслагање учешће јавности и даље бити нарушено.
Foto N1
