„Или сменити ову власт или да се новинари наоружају и распореде у специјалне јединице“, шаљиво одговара новинар Недим Сејдиновић на питање како изаћи из постојеће ситуације у којој Србија предњачи према броју напада на новинаре, а истовремено је на дну лествице медијских слобода у свим извештајима домаћих и међународних новинарских организација.
О неславној статистици сведочи и последњи извештај Репортера без граница у коме је констатовано да слобода медија нашој земљи наставља да се погоршава.
Иако је Србија на Светском индексу слободе медија за 2025. годину формално напредовала за две позиције и сада заузима 96. место од 180 земаља, Павол Салаи, представник Репортера без граница (РСФ) за ЕУ и Балкан оценио је недавно да је реч о илузорном напретку, јер је истовремено забележен пад укупног индекса слободе медија у земљи.
Према Индексу слободе медија Србија се и даље сврстава у категорију земаља са „тешком“ ситуацијом по питању слободе медија, што је друга најгора категорија од укупно пет, пренео је НУНС.
Србије пала је за 0,92 поена (на 53,55 поена од максималних 100), што представља најнижи резултат наше земље за 23 године откако се води Индекс слободе медија.
У Извештају РСФ је констатовано да су у политичкој атмосфери додатно поларизованој анти-владиним протестима током 2023. и 2024. године, новинари често мета напада чланова владајуће елите, које појачавају поједини национални ТВ канали.
“Ни политичари ни државне институције, укључујући Регулаторно тело за електронске медије (РЕМ), чије чланове углавном именује власт, нису показали вољу да поправе ситуацију”. У извештају је наведено и да у су новинарке у Србији и даље мете напада због свог рада, али и због свог пола, а националне телевизије и провладини таблоиди често крше етичке стандарде у извештавању о насиљу над женама и националним мањинама.
Када је у питању безбедност новинара, закључак РСФ је да се они у Србији се и даље не осећају заштићено.
Забрињавајућу статистику изнела је недавно и Марија Бабић, правница Независног удружења новинара Србије, рекавши да је од почетка 2025. забележено 125 напада и притисака на новинарке и новинаре, а у целој прошлој години 166.
А према подацима које је саопштио члан сталне Радне групе за безбедност новинара и председник Управног одбора Асоцијације независних електронских медија (АНЕМ) Веран Матић, у протеклој години је била само једна осуђујућа пресуда, од 62 регистрована напада на новинаре. Према његовим речима, то је минимално у односу на 13 осуђујућих пресуда у претходној години.
На недавном састанку Сталне радне групе за безбедност новинара која је одржана у Нишу, Бабић је истакла да су већ дужи низ година новинари изложени различитим врстама притисака и напада, пре свега вербалним претњама, али да у последње две године може да се види тренд повећања броја физичких напада на новинаре. Она сматра да је узрок све већег број напада и притисака на новинаре стање у друштву и то како се генерално људи опходе према новинарима, пре свега представници институција и највиших државних функција, а њихово понашање се “прелива” и на обичне грађане.
Бабић је оценила да ће бити напретка у погледу безбедности новинара када се промени атмосфера у друштву и схвати колико је новинарски посао важан, уз повећање свести не само код носилаца извршних функција, већ и код тужилаштва, полиције и судства.
Поражавајући резултати
– Иако сам лично учествовао у њеном оснивању и улагао велике наде у њу, морам рећи да су резултати Радне групе за безбедност новинара, коју су својевремено основали тужилаштво, полиција и новинарска и медијска удружења, више него поражавајући. Доказ за то је једноставно изрећи: што је дуже Група радила, то је безбедност новинара у Србији била гора. Ствар тако стоји и са неким другим платформама у којима је учествовала држава, а које су се као баш бринуле да новинари буду безбедни, поготово они из независних медија који се налазе на редовном удару режимских газда, као и њихових фанатика и лунатика – каже Недим Сејдиновић.
Према његовом виђењу, непосредни разлог неефикасности рада ових тела крије се у томе што су институције у овој земљи, најблаже речено, нефункционалне.
Сејдиновић истиче да би нешто као Радна група би имало смисла само у земљи у којој постоји владавина закона. Како наглашава, њен рад можда има смисла само као вежбање за нека будућа времена, када државне институције буду ослобођене и враћене својим наменама.
Ако тако шта икада дочекамо.
– Ту долазимо до кључног проблема када је реч о безбедности новинара у Србији. Ствар је проста као пасуљ. На власти су човек и режим који су исконски непријатељи слободе говора и критичког мишљења. Да могу, они би топовима пуцали на медијске слободе. Они су ти који непрестано, директно и индиректно, неприкривено или прикривено, али свакако свесно и намерно угрожавају безбедност новинара, у намери да их заплаше и дезавуишу. Дакле, предуслов да се повећава ниво безбедности наших колега јесте смена овог режима. Последњих 13 година нам свакодневно за то стижу докази, без обзира на хиљаде конференција и саветовања о безбедности новинара, на које су бесмислено потрошени огромни новци страних пореских обвезника, а на којима су седели и режимски посленици – сматра Сејдиновић.
Неопходне системске промене
Слободан Ћирић, новинар и члан Удружења новинара Србије, указује да је питање медијских слобода суштински системско и далеко надилази једноставну представу и претпоставку да ће се, ако се промени власт, побољшати и ситуација када је реч о слободи медија.
– То, што би народ рекао, може да буде, али не мора да значи. Сама промена власти, у смислу да „сјаше Курта и узјаше Мурта”, за медијску сферу неће значити ништа уколико нова власт, као и претходна, медије буде доживљавала као „средства јавног информисања” која се као таква могу користити, употребљавати и злоупотребљавати за уже, групне, партијске интересе – наводи Ћирић.
Бољитка за медије неће бити уколико, како каже, и нова власт у новинарима буде видела друштвено-политичке раднике који ће јој слепо служити, а не борце за истину који ће служити само јавности.
– Немам рецепт и не знам једноставан одговор на ваше питање како изаћи из ситуације у којој је Србија на дну лествице медијских слобода и при врху лествице броја напада на новинаре. Знам само да се ситуација неће поправити све док се овде не спроведу суштинске системске промене чији резултат ће бити да бављење политиком буде ствар општег добра, а не личне каријере и личног пуњења џепова, чији ће резултат бити да правосуђе ревносно и без изузетка по законима и Уставу ради свој посао, чији ће резултат бити да новинари, истински професионалци, храбри и добро плаћени, критички преиспитују све друштвене појаве, а да им се нико, поготово не власт, не меша у посао – каже Ћирић.
Према мишљењу Тамаре Филиповић Стевановић, генералне секретарке Независног удружења новинара Србије, статистике које сврставају Србију међу земље са најнижим степеном медијских слобода и међу оне са високим бројем напада на новинаре нису случајне.
Оне су резултат системских проблема који се годинама не решавају, а да би се ситуација променила, потребно је више од декларативне подршке слободи медија, сматра саговорница Данаса.
Као неке од кључних корака на том путу она наводи ефикасну институционалну реакцију, односно да сваки напад на новинаре мора бити хитно и темељно истражен, а одговорни процесуирани. Непроцесуирање напада, наглашава Филиповић Стевановић, охрабрује нове притиске и ствара атмосферу некажњивости.
Каже и да је потребна политичка воља за заштиту новинара, те да представници власти и јавни функционери морају престати да таргетирају независне новинаре и медије, јер управо таква реторика често претходи притисцима, претњама и нападима.
Наша саговорница истиче да треба оснаживати независне институције.
– Регулаторно тело попут РЕМ-а мора радити у интересу јавности, а не у складу са политичким интересима, док јавни сервиси морају бити истински независни и одговорни грађанима – каже Филиповић Стевановић.
Ту је и подршка локалним и независним медијима кроз транспарентно и правично суфинасирање пројеката од интереса за јавност и доделу средстава онима који заиста раде у јавном интересу, а не политички подобним медијима, што је тренутно случај.
– Промена статистике не долази преко ноћи, али политички одговорни морају препознати да слободни медији нису претња већ темељ демократског друштва – поручује Тамара Филиповић Стевановић.
foto (BETAPHOTO/DRAGAN GOJIĆ)
В.А Данас
