У Србији је слобода изражавања сужена, а по медијским слободама је најлошије оцењена међу земљама Западног Балкана, објавила је данас британска непрофитна организација Индекс цензуре.
Индекс слободе изражавања је мерен у три области – академске, дигиталне и медијске слободе, а земље су подељене у 10 група.
Србија је по укупној оцени слободе изражавања сврстана у шесту групу земаља, у којима су те слободе сужене, заједно са Босном и Херцеговином и Северном Македонијом.
У те две земље је, међутим, слобода медија мало већа него у Србији, која се по том критеријуму нашла у седмој групи држава са делимично ограниченим медијским слободама.
Србија по том индексу има сужене академске слободе (шеста група) и делимично сужене дигиталне слободе (четврта група).
Албанија је у петој групи земаља са знатно суженом слободом изражавања, а Косово и Црна Гора у четвртој, са делимично суженом слободом изражавања.
У четвртој групи су и Мађарска, Хрватска, Словенија и Бугарска.
Као потупно отворене оцењене су Аустралија, Аустрија, Белгија, Костарика, Данска, Естонија, Финска, Немачка, Ирска, Литванија, Летонија, Холандија, Нови Зеланд, Норвешка, Португал, Шведска и Швајцарска.
Најлошије оцењене су, између осталих, Бахреин, Белорусија, Мјанмар, Кина, Куба, Северна Кореја, Саудијска Арабија, Сирија, Уједињени Арапски Емирати.
Русија је сврстана у девету групу земаља у којима је слобода изражавања тешко ограничена, Украјина у седну са делимично ограниченом слободом изражавања, а САД и Велика Британија су делимично отворене земље сврстане у трећу групу.
Индекс цензуре је организација основана 1972. године која се залаже за слободу изражавања у целом свету и објављује радове цензурисаних писаца и уметника. Ове године је објавила први глобални индекс слободе изражавања, Индекс Индекс.
Извршна директорка Индекса цензуре Рут Андерсон изјавила је да су та организација и тим са Универзитета Џон Мурс у Ливерпулу развили систем рангирања који даје јединствен увид у то каква је слобода изражавања у свакој земљи за коју су доступни подаци.
„На глобалном ниву, Индекс Индекс још једном баца светло на земље као што су Кина, Русија, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати са значајним утицајем на међународна тела и механизме, али са једва икаквом заштитом слободе изражавања у дигиталној, академској и медијској сфери“, рекла је Андерсон.
Ник Вилијамс из те организације изјавио је да ће Индекс слободе изражавања у будућности не само мапирати претње по слободу изражавања него и места где је потребно усмерити напоре како би се осигурало да академици, уметници, писци, новинари, активисти и цивилно друштво „не пате у тишини“.
