Србија се суочава са алармантним порастом гојазности
Удружење за едукацију и лечење гојазности и Удружење „Здрава нација“ данас су, уочи Светског дана борбе против гојазности, који се обележава 4. марта, подсетили да се Србија суочава са алармантним порастом тог обољења и да је крајње време за системски, стручан и емпатичан приступ.
Према подацима Светске федерације за гојазност, 24 одсто популације у Србији је гојазно, по чему она спада у земље високог ризика, више од 70 одсто смртних исхода повезано је са прекомерном тежином и гојазношћу, а од четири водећа узрока смртности у Србији, гојазност директно утиче на три.
Додатни подстицај глобалној дискусији о гојазности даје Италија, која је крајем прошле године постала прва земља на свету која је усвојила Закон о гојазности, чије доношење јасно указује да реч о озбиљном здравственом проблему, који захтева системско решење, нагласила су Удружења.
Наведено је да је гојазност је озбиљна, хронична, прогресивна и релапсирајућа болест која значајно нарушава здравље и квалитет живота и да је повезана са више од 200 здравствених компликација, укључујући тип два дијабетеса , хипертензију, дислипидемију и кардиоваскуларне болести.
Директно је повезана са најмање 13 малигних болести и, одмах после пушења, представља други водећи узрок рака на који је могуће утицати, а процене указују да би у наредним годинама могла постати и први узрочник одређених малигнитета.
Посебно забрињава, како додају Удуржења, утицај гојазности на срце и крвне судове, јер су кардиоваскуларне болести водећи узрок смрти код особа са гојазношћу, а гојазне особе имају значајно већи ризик од инфаркта миокарда у поређењу са особама нормалне телесне масе.
Према подацима Светског атласа гојазности, чак 57 одсто популације у Србији има повишен индекс телесне масе, док процене указују да би до 2030. године скоро три милиона грађана Србије могло имати висок БМИ.
Једнако забрињавајући јесте и податак да је између 40 до 50 одсто одраслих особа у Србији недовољно физички активно, навела су Удружења.
Гојазност је у Србији препозната као хронична болест и 2022. године донет је Национални водич добре клиничке праксе за њено лечење, а савремени приступ подразумева комбинацију правилне исхране, повећане физичке активности, психолошке подршке и, када је индикована, фармакотерапије или хируршког лечења.
Фото: Бета/Бранислав Божић
Аутор:
