Србија обележава Дан државности – у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донет Сретењски устав. Дан државности биће обележен полагањем венаца и одавањем почасти на више локација, а традиционално и код споменика Вожду Карађорђу у Орашцу. Председник Србије Александар Вучић присуствоваће у Крагујевцу Сретењској академији.
У Србији се 15. фебруара, на Сретење, обележава Дан државности, у знак сећања на обнову српске државности почетком 19. века, а овај дан као државни празник слави се од 2002. године.
Обележавање Дана државности
У Србији ће Дан државности бити обележен полагањем венаца и одавањем почасти на више локација, а традиционално и код споменика Вожду Карађорђу у Орашцу, пише РТС.
Председник Србије Александар Вучић присуствоваће у Крагујевцу Сретењској академији Кнежев запис поводом обележавања Дана државности.
Академија почиње у 9.00 часова у Старој скупштини у Крагујевцу.
Председник Вучић уручиће одликовања заслужним појединцима и институцијама поводом Дана државности Србије. Церемонија уручења одликовања биће организована у 12.00 часова у згради Генералног секретаријата председника Републике.
Како је саопштено из Министарства за рад запошљавање, борачка и социјална питања, са почетком у осам сати биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти на гробу Незнаног јунака на Авали, а предводиће је изасланик председника Републике Србије, министар за рад запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић.
Код споменика Вожду Карађорђу у Орашцу у 11 сати ће почети церемонија полагања венаца и одавања почасти коју ће предводити председник Народне Скупштине Србије Владимир Орлић, у присуству председника Народне Скупштине Републике Српске Ненада Стевандића.
Са почетком у 14 сати, биће одржана церемонија полагања венаца и одавања почасти у цркви Светог Ђорђа на Опленцу, у Задужбини краља Петра Првог, а предводиће је председница Владе Србије Ана Брнабић, у присуству председника Владе Републике Српске Радована Вишковића.
Почасна артиљеријска паљба
По наређењу председника Републике и врховног команданта Војске Србије Александра Вучића, поводом обележавања 15. фебруара – Дана државности, припадници Гарде Војске Србије извршили су у уторак почасну артиљеријску паљбу са Савског платоа на Калемегдану.
На Сретење 1804. године, почео је Први српски устанак. Био је то зачетак нововековне српске државе. Тог дана 1804, група српских првака, наистакнутијих личности у Срба са простора негдашњег Београдског, односно Смедеревског пашалука, изабрала је Ђорђа Петровића Карађорђа за вожда, предводника устанка. Збор се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, у срцу Шумадије.
Уследила је одлука о подизању општег устанка против Турака, односно дахија, и избор Карађорђа. Била је то добро промишљена одлука због чињенице да је Карађорђе поседовао не само личне квалитете, одлучност и чврстину, већ и ратно искуство у склопу аустријских фрајкора 1788 – 1791. Непосредан повод био је терор дахија односно догађај који је историографија запамтила као – Сечу кнезова.
Дахије су тада намериле, и започеле, ликвидацију најистакнутијих Срба, што је довело до устанка. Терор дахија је тада уместо да спута бунтовност Срба заправо ненадано довео до распламсавања буне. Они су претходно 1801. убили београдског пашу, да би се самовоља потом увећавала до почетка устанка 1804. Под вођством Карађорђа устаници су убрзо ослободили већи део пашалука. Буна је најпре захватила крајеве западно од Колубаре, Шумадију, потом Поморавље.
Четворицу дахија је иначе војвода Миленко Стојковић ухватио и погубио јула 1804, на дунавском, данас потопљеном, острву Ада Кале, у Ђердапу. У првој фази битан момент био је Бој на Иванковцу, код Ћуприје, августа 1805. када су устаници потукли војску Хафиз паше, новопостављеног челника Београдског пашалука, који је у потпуности ослобођен 1807. године. Исход Првог срског устанка одредио је мир Русије и Турске потписан у Букурешту 1812. године.
Препуштање Србије било је последица чињенице да је почињао велики Наполеонов поход на Русију. Уследила је Хаџи Проданова буна 1814, и Други српски устанак априла 1815. године, на Цвети, у Такову.
Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године, поступно су довели до образовања нововековне српске државе. Велики немачки историчар Леополд Ранке назвао је тај период – Српска револуција.
