Дуго, топло лето са екстремно топлим периодима је нешто што у Србији ни ове, али ни наредних година не би требало да буде изненађење. Слично упозорење, на глобалном ниво, јуче је стигло и од Светске метеоролошке организације (WМО), где наводе да се екстремни временски и климатски услови настављају и у 2017.
Да ће се овај тренд на глобалном нивоу одразити и на Србију, сведочи и званични документ, односно национални извештај – Предлог другог националног извештаја Србије о промени климе, где се, између осталог, наводи да се у Србији и на даље могу очекивати „позитивни трендови температура“.
Како пише, за период 2011-2040 очекивани пораст температуре ће бити од 0,5 до 0,9 степени, док други сценарио предвиђа да би то повећање могло да буде нешто мање, односно од 0,3 до 0,7 степени. Када су у питању падавине, њих ће бити мање него раније, а биће и мањи број мразних дана. Промене броја летњих дана и броја дана са тропским ноћима биће најизраженије изнад области са нижим надморским висинама (Војводина и делови централне Србије).
Како за „Блиц“ објашњава климатолог Верица Гбурчик, на промене ће се људи адаптирати, и места страху нема.
– Према свим анализама, у југоисточној Европи отопљавање је брже и веће него у централној. Наше подручје се већ загрејало и даље се греје. Можемо да очекујемо топлу 2017. годину са осталим последицама које са тим иду, попут суше и топлотних таласа, можда и пожара, али у каснијем летњем периоду. У ово доба године могле би да се десе поплаве, одрони и клизишта, мада је вероватноћа за то мала јер није било толико снега и леда – прича Гбурчик.
Нагиње се земљина оса
Како наводи, највећа опасност на глобалном нивоу предстоји због топљења леда, и то не само што расте ниво мора, већ због тога што то делује на земљину осу и може да доведе до њеног нагињања.
WМО је пре два дана објавила годишњи извештај о стању глобалне климе, који је потврдио раније публиковане податке који показују да је 2016. година била најтоплија у историји. Прошле године просечна глобална температура била је око 1,1 степен виша него у прединдустријском периоду, и за око 0,06 степени изнад претходног рекорда забележеног 2015. године.
Са друге стране, метеоролог РХМЗ Слободан Совиљ објашњава за „Блиц“ да у зависности од региона, зависи и да ли ће бити мањих или већих одступања од уобичајених временских прилика.
У Србији најтоплија 2012.
– Глобално, можда је прошла година била најтоплија, али када је у питању Србија то није био случај. Најтоплије лето овде било је 2012. године, а у Београду је најтоплије било 2007. године са температуриом од 43,6 степени – прича он.
Прети ли Србији Ел Њињо
Како наводи, временске непогоде попут Ел Ниња и Ла Ниња (различити феномени који утичу на температуру окенана) могу да доведу до већег или мањег броја непогода у појединим деловима света. Међутим, на основу тога тешко је рећи шта ће бити тренд за Србију.
– Сваке године имамо неке екстремне епизоде. Прошле године смо у Панчеву имали појаву торнада, у марту су биле обилне падавине, а ове године у јануару су били екстремно хладни дани. Међутим, за сада, нема никаквог посебног упозорења по чему би ова година била посебна – истиче он.
Веће температуре, више непогода
Како каже, чим расте температура ваздуха, расте и број временских непогода, али се то не односи на целу планету, већ на неки регион или неки део света.
– Прошле године температуре су се кретале у нормалним границам. Јесте било неколико топлијих дана, али су на јесен биле температуре биле испод просека, па можемо да кажемо да је све било у границама – прича он.
Лана Гедошевић Блиц
