Велики пораст температуре коју светски научници прогнозирају на нивоу целе планете осетиће се у наредних четири или пет година, наравно, и у Србији, кажу српски метеоролози. Они, међутим, не очекују драстичан раст, али оно што прогнозирају свакако је драматично.
– Према прогнозама и трендовима, мада је незахвално толико унапред говорити, али све указује на то ћемо ићи из ексртема у екстрем, односно смењиваће се поплаве и суше, и биће наглих преласка из топлог у хладно време и обрнуто – каже Горан Пијановић из Републичког хидрометеоролошког завода Србије (РХМЗ).
Осим високих атмосферских температура, светски научници очекују појачани ризик од екстремних врућина и пораст температуре океана, попут оног који је изазвао последње изумирање коралних гребенова у тропским пределима.
Према свим изгледима, кажу наши метеоролози, иако је тешко прогнозирати за тако дуг временски период, такву промену можемо очекивати и у Србији, јер је забележен константан тренд пораста температуре.
– То се дешава првенствено због емисије гасова као што су угљен-диоксид, метан и азот-субоксид, који изазивају ефекат стаклене баште и који доводе до тога да нам температура расте и у океанима и у атмосфери – објашњава Пијановић.
Он још скреће пажњу на „мултидекадну атлантску осцилацију“ која представља смену свежих и екстремно топлих лета на сваких 30, 40 година, што се бележи још од 865. године.
– То су природне варијабилности и сада је у току тај топли период који траје од 1990. до 2020. Према томе, још четири или пет година требало би да будемо у тој „плус фази“, те су врло могуће нешто више температуре – прича Пијановић.
Греју нас и мора којима смо окружени
Не треба заборавити на чињеницу да је температура Атлантика, али и Медиранског, Балтичког, Каспијског и Средоземног мора у порасту, а будући да смо ми њима окружени, сви ови фактори доводе до виших атмосферских температура и код нас.
Међутим, метеоролог Ђорђе Ђурић каже да треба бити опрезан са оваквим проценама.
– То што на глобалном нивоу расте температура, не значи да ми у Србији више никада нећемо имати хладну зиму. Ипак, чињеница је да су све дужи и интензивнији тропски таласи, како код нас, тако и у другим деловима света – каже Ђурић.
Такође, примећују се нагле промене времена што је уочљиво по томе да је 1999. година била изузетно кишна, а 2000. веома сушна. Па 2014. најкишовитија икада, па је следећа била изузетно сушна.
У Србији топлије за чак 6 степени крајем овог века!
До 2050. године очекује нас дуплирани ЦО2, тако да ће температура бити виша за два степена. Ако се не заустави та емисија гасова, каже Пијановић, крај века ћемо дочекати топлији за четири степена, а у Србији за чак шест.
– То је велики скок и нисам сигуран како би то изгледало – каже Пијановић.
Метеоролози: Поштујмо Париски споразум
Управо због оваквог понашања времена, важан је Париски споразум који тражи да се ограниче емисије и да температура до краја века не порасте за више од једног и по степена.
– За сада је она један степен виша, што значи да морамо глобално радити на томе да се ту заустави. То је велики проблем који се тиче целе планете, и надам се да ћемо, користећи соларну енергију, електричне аутомобиле и слично, успети у томе – закључује Пијановић.
Ј. Алексић Блиц
