„Понижен сам! Не могу да верујем да сам поносно и часно бранио ову државу, 400 дана на граници с Албанијом, а да сам ово доживео од исте те државе. Стид ме је што постојим, што сам остављен и заборављен, што моја деце немају оно што и сва остала остала у 21. веку“, каже за „Вести“ Новица Спасић, херој с Кошара, коме су среду у његовој породичној кући у Бојнику код Лесковца исекли струју због неплаћеног дуга.
Како додаје за наш лист, дуг је огроман, а примања деветочлане породице премала да би га исплатила. Радници ЕПС-а који су дошли у среду да пресеку довод електричне енергије били су, истиче – неумољиви.
– У том тренутку нисам био код куће. Кренуо сам да супругу, којој се закомпликовала циста и ћеркицу, која болује од епилепсије, да одведем код лекара у Лесковац.
Таман смо кренули, када ме је у 13 сати позвало старије дете, плаче, каже: „Дођи, тата, дошли су да секу струју.“
Наравно да сам знао да имам дуг, али сам мислио да ћемо можда моћи да исплатимо на рате. Ти који су дошли да исеку струју дошли су без икаквог папира, решења, судског налога.
Само су нам рекли – или уплатите одмах дуг или да сечемо. Претходно није било упозорења. Покушао сам да попричам са њиховим шефом, али он није желео да прича са мном – истиче Спасић.
Новица Спасић, стар 40 година, ожењен је Јеленом (36), а заједно имају седморо деце Тијану (14), Јовану (12), Николу (10), Ђорђа (8), Данила (7) и двогодишње близанце Лазара и Лену. Након што им је исечена струја, у очају додаје Новица Спасић, све што су имали од намирница у кући се покварило и остали су и без хране.
– Јутрос смо доручковали само сув хлеб, то је све што можемо да приуштимо. Покварило се све што смо имали у фрижидеру, замрзивачу, буквално смо остали без ичега. Лазар и Лена су двогодишње бебе које још пију млеко, а ми немамо ни кап да им дамо – у сузама завршава отац.
Породица Новице Спасића живи од инвалиднине од 24.000 динара колико он добија. Он је 70 одсто инвалид, након што је рањен на Кошарама.
– Болујем од посттрауматског стреса, натколеница ми је повређена гелерима, осим супруге и девојчице, болестан ми је и отац, а живим у једној од најнеразвијенијих општина у Србији. Немам где да се запослим, да почнем да зарађујем неки динар.
Држави бих поручио да мало брине о нама, да смо се борили часно. Рањен сам док сам спасавао своје другаре саборце, а данас сам заборављен и остављен. И ми желимо да живимо као нормални људи, а не као сиротиња која нема детету да купи школску свеску, да те у школи немају разумевцања. Срамота ме што постојим – додаје Спасић.
Породица, како каже, живи у недовршеној трособној кући.
Остали без хране: Малишани у мрклом мраку
Осумњичили га да је дилер
У ранијој изјави за „Вести“ Спасић је тврдио и да је на мети локалне полиције, да би на крају у његову кућу упала полиција под сумњом да је локални дилер дроге.
– Појавили су се с решењем да се бавим производњом и продајом дроге, а ја детету немам 50 динара да дам да купи сендвич у школи. Претрес је трајао неколико сати и наравно да ништа нису пронашли јер се не дрогирам, чак и не пијем. У потпуности сам окренут породичном животу. Заиста не знам због чега ми се све ово догађа – рекао је Спасић.
Ратни херој без ока
Новица Спасић је одликовани ратни херој са Кошара. Рање је на Косову док је спасавао рањеног друга 1999. године. На одслужење војног рока је отишао врло млад, са 18 година, 23. марта 1998. Годину дана касније, кад му је истекао војни рок, одбио је да остави другове на Косову и остао с њима да се бори до краја. У борбама је изгубио око.
