Почетна » СРЦЕ ЗА ДЕЦУ Мајка Маја: Гледам гладне бебе и плачем

СРЦЕ ЗА ДЕЦУ Мајка Маја: Гледам гладне бебе и плачем

од admin
0 коментар

Немам пара ни за сокић који бих дала бебама, а оне траже и плачу – јеца и крши руке Маја Стојић, мајка шеснаестомесечних тројки Наташе, Мине и Луке, и седмогодишњег Николе.

Стојићи живе у Младеновцу од 10.000 дечјег додатка и 20.000 динара, колико износи плата оца Ненада. Мајка Маја је незапослена. Она дан и ноћ бди над децом.

– Гледам гладну децу и плачем. Секирам се јер не знам како ћу их прехранити. Немам пара ни за сокић који бих дала бебама. Зашећерим мало воде и дам им да пију. Шта ћу друго? Уписујем у свеску кад сам ком детету дала да једе да се не би десило да неко једе два пута, а неко ниједном. Срце ми се цепа, али нисам у могућности да неком детету, ако огладни за један сат опет, дам другу порцију јер онда за следећи оброк нећу имати шта да им дам – прича Маја.

Немају дрва за зиму

У продавници тргује на вересију. Сваког дана мора да купи пелене, три литра млека и хлеб. Стојићи се греју помоћу пећи на дрва, али огрев још нису спремили.

Маја Стојић: Недовољно и новца за кирију

– Ни сама не знам како ћемо презимити. Имамо дрва за још недељу дана – очајна је она.
Од имовине имају само три кревеца и два кауча који су добили на поклон, стари сто и четири столице. Маја ручно пере веш, често и без икаквог хемијског средства.
Тројке су у кућу Стојића дошле изненада.

– Кад сам остала трудна по други пут, доктор у Младеновцу ми је рекао да носим близанце. Неколико месеци касније, на прегледу у Београду, лекар ми је рекао да носим тројке. Одмах сам помислила на то како ћемо их прехранити – прича Маја.

И родитељи гладују

У канџама сиромаштва: Породица Стојић

Родитељи малишана Маја и Ненад никако не успевају да се отргну од канџи сиромаштва. За своју децу би желели да створе срећно детињство и бољи живот, али их обруч беде сваког дана све више стеже.

Довијају се на разне начине како би деци обезбедили храну, а признају да често и сами остају гладни.

– Нека. Издржимо ми. За децу прво мора да има – каже Маја.

Плавооки дечак Никола је мами десна рука. Чим дође из школе и заврши домаћи, помаже око беба.

Био му је рођендан у септембру. Није имао торту, нити је славио рођендан.

– Где да зовем другаре кад живим у кухињи – пита тужним гласом Никола.

Нема шта да обуче

Овај малишан каже да нема ни ранац за школу.

– Један друг ми је рекао да сам сиромашан. Нисам знао шта да му одговорим – тихо прича Никола.

Родитељи нису могли да му приуште ни нове патике или јакну за школу, већ носи ствари које су му поклониле комшије.

Панталоне су му веће безмало два броја, али се он снашао и подврнуо их, а непрестано их навлачи да му не спадну.

Његов највећи сан је да има своју собу.

Кућа остала незавршена

Стојићи су до зимус живели у трошној кућици без темеља. Живот у њој је био као у филму страве и ужаса јер су инсталације биле лоше и претиле су да запале целу кућу.

Недавно су уз помоћ добрих људи озидали нову кућу. Жеља донатора који им је помогао и платио радове била је да свако дете има своју собу, због чега је никла већа кућа. Међутим, радови су стали, помоћ више не стиже, а Стојићи не могу да се уселе јер немају новца за завршне радове.

Живе у изнајмљеном стану, али више немају новца ни да плате кирију.

Укључите се у акцију
“Срце за децу”!

Омогућимо деци из породице Стојић здравије услове за живот. Ако желите да помогнете, можете послати СМС на број 2552 или уплатити средства текући рачун Блиц фондације: 2750010221949709 90 – рсд, Социете Генерале Србија, Београд.

Марија Николић     Блиц

Можда ти се свиди

Оставите коментар