Почетна » Срећан празник, робови!

Срећан празник, робови!

од admin
0 коментар

У Србији је отужно прослављен Први мај – празник рада. Празних џепова грађани Србије су углавном празновали код куће, а они срећнији издвојили су нешто новца за роштиљ на градским излетиштима или на селу.

Разједињени синдикати организовали су протесте који су неколико пута мањи од реалног незадовољства радника.

Да иронија буде већа премијер Александар Вучић је на прекјучерашњој конференцији за новинаре рекао да Србија има пара и најавио да ће Влада у августу почети разговоре са ММФ-ом о повећању плата и пензија оценивши да је реално да се то повећање примени од 1. октобра.

Безнађе и лажна обећања

Економиста Милан Ковачевић упозорава да је непристојно причати о повећању плата или пензија, него да би требало говорити о враћању дела новца који се не исплаћује.

– Влада претерује у журби да се похвали, тако да је чак изгледало као да ће опет избори. А народ живи много тешко, једва да има пара за пуко преживљавање. Пала је објективност медија, синдикати су разједињени и нема побуне, јер је скупо организовати протесте, једном речју право безнађе – каже Ковачевић.

Према његовим речима Влада је додатно урушила стандард грађана смањујући плате и пензије, а сад се на конто тога хвали уштедама. Апсурд је што су смањене плате лекарима и учитељима, а поново запошљавани страначки кадрови који ничему не служе.

 

Бранко Павловић, бивши директор Агенције за приватизацију, каже да су грађани Србије на удару ММФ.

– Многима су смањене плате и пензије у складу са договором са ММФ. Влада је само извођач радова. Будући да истраживања јавног мњења показују да народ највише брину мале плате и пензије премијер је обећао повећање зарада. На жалост од тога нема ништа. Напротив према договору са ММФ и наредне и 2017. године биће новог смањивања примања – наводи Павловић.
Према његовим речима ситуација се неће променити све док грађани не схвате да су ММФ и неолиберализам штетни. Када и ако то схвате, постаћемо као Грци, Италијани и Шпанци који се сада боре за радничка и људска права.

Продаја магле

Колика је беда најбоље сведочи податак да са стопом сиромаштва од 24,6 одсто, Србија иза себе оставља Румунију која бележи два процента нижу вредност, као и Бугарску у којој је тај проценат 21,2 одсто.

Осмочасовно радно време давно је заборављено. Радници у привреди Србије и у региону данас раде и више од десет часова, уз ниске и нередовне зараде. Стални радни однос за многе је недостижан, и упркос томе радници се ретко буне. У последњих 15 година милион људи остало је без посла. Незапослено је 741.000 људи а према незваничним подацима, око пола милиона њих ради на црно. У таквим околностима онемогућено је остваривање радних и социјалних права.

Нада Новаковић из Института друштвених наука рекла је да је уништено право на лечење, право на образовање и на решавање стамбеног питања, посебно код најсиромашнијих. А тако је и у осталим земљама региона.

Приватизација је десетковала привреду, а бројне фирме су отишле у стечај. И док 400.000 запослених прима минималну зараду, 50.000 људи иде на посао без примања.

– Држава под паролом ефикасности инспекције рада замагљује кључну ствар. А то је да они неће да уведу да послодавац материјално и кривично одговара за неисплаћивање зарада, као што је то на западу – каже Новаковићева.

Трст на селу

Некада су се за Први мај палиле логорске ватре уочи празника, а сутрадан, обично на најближем излетишту окупљао се народ на уранку уз пригодне говоре синдикалних функционера. Рецитовала се поезија, играла су фолклорна друштва.
Од седамдесетих година мање се инсистирало на говорима и културним програмима, а више на роштиљијадама у природи. У време социјализма и бивше СФРЈ, ко је желео и могао путовао је обично до Солуна или још чешће у Трст у шопинг, а данас углавном на село, уколико тамо има родбину.

Превара по закону

Наплату заосталих плата и осталих потраживања од послодавца законодавац је решио тако што уз обрачунски листић радници могу да му блокирају рачун.
Председник Самосталног синдиката Србије Љубисав Орбовић објашњава да је заправо реч о меници .
– Више од 200 људи остварило је права на тај начин, али само зато што је било новца на рачуну. У пракси, послодавци имају рачуне у неколико банака, и тешко је наплатити дуг без судског спора за који радник најчешће нема новца – каже Орбовић.

Рударе буди труба

Обележаване Првог маја, међународног празника рада, у Бору је јуче почело традиционалном рударском будилицом која је обишла сва насеља и позвала становнике да прославе празник.
– Дувачки оркестар Бор од оснивања, средином прошлог века, сваког првог маја у шест ујутро буди Боране – казује Чедомир Стошић, члан оркестра.

 

Н. С. Прерадовић – Вести

Можда ти се свиди

Оставите коментар

nineteen − 18 =