Српска православна црква и њени верници сваког 20. јула по јулијанском календару, односно 2. августа по грегоријанском калнедару, прослављају дан посвећен Светом Илији Пророку – Илиндан. Познат је Илија или Елаја (хебр. אליהו [Eliyahu]) и у исламу као Мар-Елијас, док је на простору бише Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ) уобичајно међу муслиманима име за Светог пророка Илију Алија, па постоји и стара изрека да се до подне слави Свети Илија, а од подне пророк Алија, те и дан посвећен Светом Илији зову Алиђун, јер је овај светац присутан и у Библији, и у Талмуду и у Курану. Свети Илија је родом од племена Аронова из града Тесвита, па је и прозван Тесвићанин.
На рођењу Илијином појавио се први знамен његове Богом дане силе и пламеног карактера, којем посведочи његов отац Савах када виде анђеле Божије како огњем повијају дете и пламеном га хране. Често се и младости Илија повлачио у пустињу, пост и молитву. Царство јеврејско у то време беше подељено на царство Јудино, где су живела два племена Јудино и Венијаминово са престоницом у Јерусалиму, и друго царство Израиљево у којем је живело осталих 10 племена са престоницом у Самарији. Једним владаше Соломонови потомци, а другим владаше потомци Јеровоама, слуге Соломона. Највише сукоба је Свети Илија имао са царом Ахавом и његовом женом Језавељом, јер су се клањали идолима и одвраћали су људе од служења Богу. Многим чудесима доказа Свети Илија силу и власт Божију, а и прорече све како ће бити.
