Становници градова широм света у доброј мери живе у будућности, макар када су климатске промене у питању. Разлог томе су температуре које су већ данас више за два до три степена, колико се очекује да ће бити средином века. Ни Србија није изузетак, напротив. У Беграду температуре лети већ достижу 60 степени, док ноћу иду и преко 30.
Средином века нас чека критичан период, пошто без обзира колико се смањи емисија штетних гасова, до сада учињено неће моћи да се избрише. Ипак, утицај климатских промена је могуће смањити и живот учинити квалитетнијим.
Саговорници портала Н1 истичу да је главни проблем у Србији то што још увек не постоје системске мере јер је једино тако могуће ефикасно утицати на ефекте климатских промена. Ово најчешће не изискује огромна улагања државе, већ су питање стратегије. У супротном трошкови ће бити доста већи, као и негативни утицаји на здравље.
Средња глобална просечна температура се повећала за 1,1, степен, док је у Србији виша за 1,8 степени. До краја века по садашњем сценарију (РЦП 8,5) средња глобална температура ће порасти за 4,5, а у Србији за 5,8 степени, док се средином века очекује да ће Србија бити топлија за три степена. Оно што је карактеристично за нашу земљу јесте да се више загревају високе темепаратуре него оне хладне, тако да убудуће можемо имамо високу варијабилност од јаких снегова до несносних врућина.
„Сада сваке године током лета имамо температуре које су се у другој половини 20. века сматрали екстремним. Број дана изнад 35 степени порастао је за четири до седам по години, а у низијама и по 30 дана. У градовима је много горе. Толико су до сада јаке климатске промене“, каже за портал Н1 Ана Вуковић-Вимић, докторка из области метеоролошких наука, која ради на Пољопривредном факултету Универзитета у Београду.
Она истиче податак да су градови претежно у низијама и да ће се број дана са високим темепартурама вишеструко повећавати.
Урбана топлотна острва
Урбано острво топлоте, као феномен више температуре ваздуха у градовима у односу на околину, представља најважнију последицу утицаја урбанизације на климу. Зграде, бетон, асфалт и људска и индустријска активност урбаних подручја су узроковали градове да одржавају вишу температуру него околина. Ваздух на градском топлотном острву у екстремним случајевима може бити већи и до 11 степени у односу на рурална подручија града.
У Београду је тај однос у просеку два степена док Нови Сад показује већи ефекат топлотних острва и разлике између центра и периферије су у просеку четири степена, а разлог томе је гушћа урбана средина.
„Примера ради, у централној и западној Србији већи је ризик од поплава него у источној, али зависи да ли град има одбрану од поплава. Једна ствар је сигурна, да ће се у свим градовима повећавати ризик од екстремно високих температура, односно ризик од топлотног стреса, због комбинованог утицаја урбаног топлотног острва и пораста температуре услед климатских промена. Може се рећи да су градови „хот-спотс“ за топлотни стрес, због велике изложености становништва, и пораста температуре услед климатских промена. Онесвешћивање од врућине ће постати уобичајеније“, каже Вуковић-Вимић.
Како се загрева ваздух?
Ваздух се загрева од подлоге односно од тла. Сунчево зрачање највећим делом, нарочито када је лепо време, несметано пролази кроз ваздух. Гасови у атмосфери пропуштају те зраке, а њих апсорбује површина која затим емитује топлотно, односно дуготаласно инфрацрвено зрачење. Међутим, гасови који утичу на ефекте стаклене баште имају особину да апсорбују топлотно зрачење и на тај начин загревају атмосферу.
Како наводи Ана Вуковић-Вимић темепратура ваздуха зависи и од подлоге, ветра, рефелексивности грађевина, сенке….
Зашто се не чују праве темературе на прогнози
Иако темепратуре могу да буду значајно више од оних које се најављују, поставља се питање зашто се она мери у хладу на два метра изнад травнате површине. Ана Вуковић-Вимић наводи да је разлог мерења у хладу тај што када смо на сунцу и сами апсорбујемо топоту, а исти случај је и са инструментима за мерење.
„Било би добро да имамо мониторинг урбаног топлотног острва и да се према томе проглашавају нпр ванредне ситуације у градовима или деловима града“.
Још једна могућност да се утврди где су топлотна острва јесте даљинска детекција, односно процес откривања и прац́ења физичких карактеристика неког подручја мерењем његовог рефлектованог и емитованог зрачења на даљину, обично са сателита или авиона. Специјалне камере прикупљају слике снимљене на даљину, које помажу истраживачима да „осете“ ствари о Земљи.
„Важна карактеристика подлоге је албедо или број који показује колико се светлост рефлектује са површине неког тела, односно количину долазне енергије ће упити подлога. То је за урбане средине проблем, јер имају доста асфалта и бетона, а њихова рефлексивност је најмања. Они апсорбују преко 90 одсто зрачења. То значи да ће огромна енергија бити апсорбована од подлоге и утицати на дуготрајно загревање ваздуха изнад подлоге“, каже саговорница.
Она наводи да се темепратуре могу контролисати карактеристикама подлоге. Што су влажније, спорије се загрева, а у градовима је таквих површина по правилу мало.
Додатни проблем у градовима је како наводи и вишеструка рефлексија и потоња апсорпција енергије. Оно што се рефлектује од површине наилази на другу површину, попут зграда. У том случају се део апсорбује, а део рефлектује на другу површину. На тај начин заробљава се топлота. То постаје важно у моменту када су температуре близу граничне вредности које су нормалне за функционисање људи.
Испаравање
Оно што такође утиче на повећање температуре јесте недостатак транспирације инспарације, односно испаравања.
„Свако испаравање троши топлоту. Када немамо зелене или водене површине не долази до испаравања, односно не троши се топлота. То је нормално. Када нам је мокра мајица пријатније је, јер испарава вода која троши топлоту на испаравање и хлади наше тело. Исто је у парку и зато нам је тамо пријатније“, наводи Вуковић-Вимић.
Примера ради у једном граду у Турској при темепратури ваздуха од 38 степени, темепратура бетона је 46, док је земља 10 степени хладнија, а температура земље прекривене травом је значајно нижа.
„Температуре у Београду могу да достигну око 60 степени Целузијсових“, додаје.
Вишак воде и влаге
Иако звучи парадоксално, последице загревања могу да утичу на појаву вишка воде и влаге. Разлог томе је продужетак сушне сезоне која траје од јуна до августа, а некадашње јунске падавине се померају ка мају а и раније, што може да изазове додатне проблеме у градовима.
„Мења се и интензитет падавина. Све је мање оних умерених и малих, док су повећање екстремне падавине. Последице тога су честе олује, а самим тим и опасност од поплава и деградације земљишта. Повећан је проценат сушних година за 40 одсто и сада је у просеку сваке друге године. Половином века, биће је сваке године, док ће у једној деценији бити 3-4 јаке суше. Због тога је прилагођавање градова климатским променама приоритет“.
Како управљати урбаним развојем
Да би се на правилан начин управљало урабним развојем потребно је да то буду континуирани и прилагодљиви процеси, пошто утицаји климатских промена могу да еволуирају односно да се мењају у зависности од ситуације.
У питању су значајне промене у планирању градова, како би се наше урбане средине учиниле подношљивијим за живот.
„Климатски одговоран дизјан у ширем смислу треба да буде апсолутни приоритет, јер ће постати неиздрживо. Посебно лети у градовима, што већ знамо у Београду“, каже Иван Симић, доцент на департману за урбанизам Архитектонског факултета у Београду током разговора о климатским променама које је организовао сајт клима 101.
За то су потребна и теоријска истраживања, али и пракса.
Одрживи урбани дизајн
На смањење ефеката топлотног острва неопходно је планирање и изградња компактне урбане форме са мешовитом наменом земљишта прилагођене пешацима. Компактни градови односно урбане средине омогућавају да се већина потреба обави на малом простору. Тако се троши доста мање енергије за саобраћај. У том случају град заузима мању површину, а самим тим и мање површине које су непропусне, а које представљају чепове за порозност, за упијање вода, што води до ефекта топлог острва.
Оваква градња није ништа ново. То је историјска пракса европских градова. Настала је из других потреба, а један од примера је Амстердам који има жељену форму компактности. С друге стране Копнехаген је добар пример града који се сада развија у том правцу.
Управљање поплавама
Поред топлотног острва поплаве су највећи проблем који се јавља као последица климатских промена.
Иван Симић истиче пример Беча који има канал Дунав. У питању је паралелни ток канала дуж Дунава који је у стању прими потребну количину воде и даље после системом ретензија уз обалу. Ако канал постане мали, може даље да отпушта вишак воде ка пољопривредним површинама.
„Беч је у стању да апсорбује не само хиљадугодишње поплаве већ више“, наводи Симић.
Када је у питању Копенхаген постоји велики број микробашти који апсорбују воду.
„Све су ово делови зелене инфраструктуре. Ако је системски урађено, постоје везе онда систем функионише и можемо да говоримо о граду сунђеру који прима и отпушта воду“.
У нашим градовима ситуација је потпуно другачија. На нивоу Србије нису примењене никакве сличне системске мере.
„У свим градовима у Србији се реагује тек након што се велике поплаве и велике катастрофе десе. Као што је било 2014. године када су након поплава спровођене мере заштите, али после тога у генералном систему планирања нису извршене те врсте промена које би довеле до тога да се те мере стално спроводе. Имамо акциони пан адаптације на климатске промене Београда а ових дана је у току његова ревизија“, каже.
Адаптивни објекти
Како би се што боље припремили на ефекте климатских промена неопходно је да се убудуће пројектују објекти отпорнији на екстремна временска дешавања као што су бујичне поплаве и топлотни таласи. То се може учинити употребом рефлективних материјала и побољшане вентилације.
Једна од опција је да се у плавном подручију подигне ниво приземља зграда на ниво који је немогуће поплавити. Поред подизања нивоа приземља, те мере укључују и рефлективне површине затим пасивне и активне вентилације.
„Потребно је применити принципе термодинаике, разлике у темеператури и притиска, па се тако ваздух пушта кроз подземне канале где лети хлади, а зими греје. Нажалост, у Београду још нема примене, ни на једној јавној згради“, наводи Симић.
Управљање водама
Када је у питању управљање водама поплаве нису једни проблем. Кроз систем ефикасно и економично коришћење атмосферских вода, може се учинити доста. Воде се усмеравају у резервоаре које су повезани са зеленом инфраструктуром. Нешто попут кишне баште. Добар систем који вишак воде усмерава у земљиште, а вода се може користити у јавном простору попут фонтана или за наводњавање.
Зелене површине
Повећавање удела зелених површина је још један императив. То могу бити паркови, дрвореди, зелени кровови. Тиме се обезбеђује хлађење односно ублажавању утицаја екстремних временских појава. У Београду имамо обрнут случај, пошто се проценује да је 20-25 одсто мање зелених површина него пре 10 година.
„У компактној урбаној форми попут центра града нема могућности да се површине озелене у потребној мери. Чак и класични дрвореди. Уместо тога могу се засадити кишне баште, који имају систем дренаже. Има слојеве коју ту воду споје са природним тлом како не би доспела у канализциони систем или текла по улици. Ко живи на Чукарици у Ваљевској улица зна како изгледа после кише. Поплављено је све. Улица која се понаша као џиновски сливник, прави штету и сваке године се практично реконструише“, истиче Симић и наводи да су зелени кровови јако значајни због топлотног острва и својства зеленила да значајно хлади ваздух.
Одрживи саобраћај
За достизање одрживог саобраћаја неопходно је промовисати и јачати јавни превоз, бициклизам и све друге облике које смањују ефекте стаклене баште. Овако се смањује и потреба за аутомобилма који осим што загађују су одговорни и за велике гужве.
Једна од окосница у великим градовима су метрои. У Барселони су интегрисани лаки шински систем уз подршку за пешаке и бициклисте.
И Београд има студију шинског система у којем су повезане железница, регионална железница, метро систем, лаки шински системи као трамваји. Проблем је спровођење у дело и све мањи број вагона. О ефектима железничког саобраћаја говори једна ранија студија по којој се најмање 200.000 људи дневно превозило Беовозом. Сада је та бројка мања, јер је значајно мање полазака.
Ангажована заједница
Интегрисани систем укључује и грађане односно локалну заједницу. Грађани су важан сегмент у процесу планирања и дизајна. Локална заједница најбоље знају каква је ситуација и може да укаже на најугроженија места. Тако се помаже и грађанима, односно узимање њихових потреба.
Где градити Београд
Београд последњих година доживљава огромну трансформацију. Зида с масовно, нестају зелене површине, загађеност је све већа, као и гужве у саобраћају. Масовно се гради и уз реке са којих долази свеж ваздух и ветар. Сходно томе намеће се питање да где у Београду не би требало да се граде блокови зграда. Да ли је то Дорћол поред Дунава где су већ никли бројни блокови зграда или у Савамали где се годинама реализује мегаломански пројекат Београд на води.
Иван Симић каже да када се планира једно насеље, мора да се ураде студије које анализирају микроклиматске услове. Потребно је узети у обзир, ветар, сенку која је јако важна, јер се максимизацијом сенке на јавним простоирма током лета добија хладовина.
Према његовим речима мора да се уради за сваки пројекат посебан план, јер све зависи од случаја до случаја.
„Као што не можемо да ставимо парк или високо растиње било где. Није у свакој ситуацији погодна примера ради садња дрвећа, јер може да се спречи струјање ваздуха и осујети ветар. Све зависи од ситуације до ситуације. За Дорћол морали би да се узме у обзир, струјање ветра, да ли су објекти постављени тако да блокирају или не ветар, пошто ветар дува са реке. То је важно мерење“, додаје Симић.
Нажалост то није део обавезе за градњу.
„Било би одлично да се у елаборату за урбане пројекте насеља ураде студије ветра сенке, ветра, буке, рефлексија од фасаде. Сада није обавезно, али да јесте као у многим земљама, значајно би допринело да нова изградња буде прихватљивија“, рекао је саговорник портала Н1.
Добар концепт али недостаје обавеза
Како каже Ана Вуковић-Вимић проценити који град је више а који мање угрозен је врло комплексно. Сваки је угрожен и сваки има своје проблеме. У Србији је циљ да се инфромације о климатским променама и утицајима укључе у стратешка документа, како на националном, тако и на локалном нивоу, што је и главни фокус Националног програма за прилагођавање на измењене климатске услове, који је тренутно у изради, а његову израду прописује Закон о климатским променама.
„Градови су приоритет прилагођавање климатским променама. Прилагођавање решавање проблема топлотним таласима је неопходно јер ће бити готово неиздрживо да ходате нормално“.
Иван Симић каже да је план добро конципиран, да су мере дефинисане али да тај акциони план нема снагу законске обавезе попут Генералног урбанистичког плана, Закона о планирању и изградњи.
„План даје препоруке и усмерава стратешки развој. То је стратешки проблем. Имамо дефинисано шта је проблем, али треба да се стави у законе и да се то реши“, додаје Симић.
У супротном, извесно је да људе у градовима чека „прави пакао“.
Последице по здравље су бројне, као и на повећање смртности. Осим оног најважнијег – људских живота, са растом темепературе опадају и сви други квалитети живота. Такође, велики утицај оставља и на радну способност и могућности да се ради бројни послови, пре свега они напољу.
Још један фактор је изузетно важан, а то су трошкови. Према студији међународног тима економиста 1692 града на свету, објављеној у часопису Нејчер климејт чејнџ (Натуре Цлимате Цханге), показала је да би тотални економски трошкови климатских промена у градовима у овом веку могли да буду 2.6 пута већи када их погоди ефекат урбаног топлотног острва, него ако би се на време припремили за промене.
Линијски парк почетак зеленог урбанизма?
Први пројекат зеленог урбанизма у Београду је линијски парк на Дорћолу. У свом концепту он има идеју о зеленој инфраструктури града и требало би да постане део зеленог језгра Београда. Уједно ово је прва већа интервенција овог типа у граду. Ипак, да би се имали користи неопходно је интегрисати га са осталим елементима. „Да не буде непрекинут. Да са Калемегданом, Доњим градом и на другу страну ка Ади Хуји има континуитет. Ако буде само локалан неће вршити озбиљнију функцију“, каже Иван Симић.
Предраг В. Поповић
