Тачно је три године од како је место првог човека полиције упражњено. Конкурс за директора расписан је у октобру ове године, а у најужи круг ушло је шест кандидата. Када ће доћи до избора није познато јер на то питање Н1 није добио одговор од МУП-а.
Од како је крајем децембра 2021. године Владимиру Ребићу истекао мандат директора полиције, усред хапшења Беливукове групе, као и афере око прислушкивања председника Србије Александра Вучића, након чега се убрзо и пензионисао, место директора стоји – празно.
Редовни професор Факултета безбедности Унивезитета у Београду др Божидар Бановић раније је рекао за Н1 да постоји више разлога који су утицали на то да директор полиције не буде изабран.
Најпре, како је рекао, то су учестали избори који су доводили до промене министара, али и одсуство политичке воље да се директор изабере.
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић почетком месеца је изјавио да је шест кандидата остало у процедури избора за новог директора полиције и да ће се трудити да та процедура траје краће него раније.
Међу кандидатима су, како је рекао, а агенције пренеле: Драган Васиљевић, Веселин Милић, Дејан Луковић, Зоран Шашић, Весела Миловановић и Миљан Станојевић.
Конкурс је завршен 12. новембра, на који је стигло 12 пријава, а МУП је раније саопштио да је утврђено да њих шест није испуњавало услове.
Подсетимо, Александар Вулин био је на месту министра полиције од 2020. до 2022. године. На његово место долази Братислав Гашић који је министровао до маја 2024. године након чега је изабран Ивица Дачић.
Без директора – полиција била подложна различитим притисцима и утицајима
Саша Ђорђевић из Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала каже за портал Н1 да је у периоду без директора, полиција била подложна различитим притисцима и утицајима, што је нарушило њен интегритет.
„Именовањем директора, полиција би требало да добије лидера који треба да води институцију у правцу професионализма и законитости, док грађани добијају сервис који би требало ефикасније да ради у њиховом интересу. Институционална структура полиције ће бити јача, са дефинисаним руководством које може да преузме одговорност за доношење одлука и њихово спровођење“, додаје Ђорђевић.
Како каже, нови директор може иницирати реформе које су неопходне за модернизацију полиције. Међутим, по доласку на функцију, суочиће се са бројним изазовима, сматра наш саговорник.
„Борба против корупције и организованог криминала захтева одлучне кораке за очување интегритета институција. Оперативна независност мора бити приоритет, како би се полиција заштитила од политичких и криминалних утицаја. Спровођење реформи је неопходно за унапређење професионализма и ефикасности у раду. Повећање транспарентности и одговорности према грађанима кључно је за повратак поверења јавности. Надам се да ће нови директор полиције више комуницирати са људима у земљи. У сваком случају, директору је потребна визија реформатора и одлучност да заштити законитост и сигурност свих грађана“, објашњава.
(Не)зависан директор
Саговорници Н1 раније су говорили како директор полиције мора да буде независан у раду, као и да нема места упливу политике у рад полиције.
Како каже Ђорђевић, он може бити независан у раду ако има подршку за професионално и законито вођење институције.
„Ипак, уплив политике је могућ, посебно поводом именовања. Да би очувао независност, директор мора јасно поставити границе према политичким утицајима, доследно примењивати закон и осигурати транспарентност у раду. Такође, потребно је унапредити унутрашњу контролу и сарађивати са независним надзорним телима, као што је државни ревизор и омбудсман. Кључ је у јачању интегритета полиције и изградњи поверења јавности кроз одговорно и непристрасно деловање. Само тако може се обезбедити ефикасан рад Дирекције полиције“, објашњава.
Директор као реформатор
Директор као реформатор и заговорник правде, истиче наш саговорник, може да оствари значајан напредак, али то захтева подршку политичког врха и институционалну аутономију.
„Реализација такве визије подразумева борбу против корупције, јачање професионализма и модернизацију рада полиције. Ако би то постигао, полиција би била ефикаснија, непристрасна и транспарентна, са јачим поверењем грађана. Ипак, изазови су бројни, укључујући политичке притиске и отпор унутар система. Кључ успеха лежи у интегритету директора, храбрости за реформе и спремности да стави правду и законитост изнад свега“, оценује.
Директор полиције је, према важећем закону, фактички први оперативац МУП-а, под чијом директном командом су све полицијске управе у Србији као и специјалне јединице у оквиру Дирекције полиције као што су САЈ, Жандармерија и Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката.
Директора полиције поставља Влада на пет година, на предлог министра, по спроведеном јавном конкурсу и на тој функцији може бити именован највише два мандата.
Ко су кандидати?
Међу шест кандидата за избор директора полиције налази се:
Драган Васиљевић
Министар Дачић именовао га је као некога ко ће у највећој мери обављати послове директора полиције док се не изабере нови, заједно са осталим помоћницима.
Данас је писао да је Васиљевић завршио Војну академију и своју каријеру је почео у Војсци Србије, али је врло брзо прешао у МУП. Има богато искуство као старешина. Прошао је скоро све линије рада, од помоћника командира станице, па све до помоћника директора полиције.
За Васиљевића се може рећи да нема афере и скандале иза себе, па га ни то не оптерећује када је у питању избор за директора, писао је Данас.
Дејан Луковић
Дејан Луковић, такође је један од помоћника директора полиције, који је пре тога био командант Жандармерије у којој је радио још од 2001. године.
Он и даље ужива велики углед у овој специјалној јединици.
Веселин Милић
Први човек београдске полиције. Управо Милића, садашњи министар Ивица Дачић, пре извесног времена навео је као део екипе која сада води полицију. У Милићевој каријери је и да је био у немилости владајућих структура у МУП у време државне секретарке Дијане Хркаловић, пише НИН.
У МУП-у се запослио 1998. године, а за помоћника командира Полицијске станице Савски венац именован је 2005. Био је и на месту начелника Одељења за обезбеђење. Септембра 2013. постаје први пут начелник ПУ за Град Београд. У августу 2018. је смењен, и прешао је на нову дужност, саветника председника Републике Србије за борбу против корупције и криминала. Други пут је постављен за начелника београдске полиције у новембру 2020. године.
Зоран Шашић
Дугогодишњи инспектор и руководилац у Управи криминалистичке полиције и то Управе за сузбијање привредног криминала.
За овог кандидата медији наводе да има професионалан однос према послу.
Весела Миловановић
Начелница Полицијске управе Смедерево, а у полицији је 22 године. Широј јавности је позната по томе што је 2023. године, приликом појављивања на једној телевизији, наопако залепила српску заставу (па и чинове) па је испало да на левом рукаву униформе заправо носи.
Миљан Станојевић
Тренутно је на месту саветника министра, има чин генерала, а био је на месту начелника Управе граничне полиције. У његово време полиција је пресекла ланац кријумчарења миграната кроз подземне тунеле на српско-мађарској граници. Познат је и по вербалним окршајима са политичарима деснице око миграната када је реаговао на тврдње да у Србију улази неколико стотина хиљада миграната, који планирају да се населе и остану. Према никад доказаним тврдњама разлог његове смене није у резултатима које је постизао већ у сукобу са Слободаном Ћопићем, који је био шеф Вулиновог кабинета, писао је НИН.
Први директор полиције био је Милорад Вељовић који је изабран 2006. године. На његово место, крајем 2016. године, дошао је Владимир Ребић и на том положају био до краја 2021. године.
MUP Srbije
С. М. С. н1
