У Србији данас сви плаћају исту цену струје. Од најбогатијих тајкуна до оних који су на рубу сиромаштва.
Управо то је био аргумент да Мисија ММФ-а у преговорима са Србијом тражи да Влада одреди који је то датум када ће у нашој земљи да се укине пракса вођења социјалне политике кроз цену струје. Тачније, идеја је да цена киловата које испоручује ЕПС буде тржишна, а да држава помогне само ономе ко ту цену заиста не може да плати.
Данас Мишковић, Хамовић, Матијевић, Беко… плаћају исту цену киловата као и Милош С. из Вршца, о којем је „Блиц“ писао и који ради по 16 сати дневно како би прехранио породицу и издржавао тешко болесног сина.
– Цену струје Влада је делимично претворила у институт социјалне политике који се изродио у своју супротност. Они који имају највеће приходе по правилу троше највише струје, па имају и највећу корист од чињенице да сви потрошачи субвенционишу цену киловата која је испод тржишне. Тако социјалну заштиту кроз цену струје највише користе најбогатији – каже за “Блиц” професор Љубомир Маџар.
Према његовим речима, питања заштите најсиромашнијих не сме да се решава преко било ког јавног предузећа.
– Могуће решење јесу социјалне карте, мада се оне баш и нису показале као успешан рецепт. Тај систем код нас би вероватно изродио бројне преваре, злоупотребе и корупцију – сматра Маџар.
Пројекат израде социјалних карата почео је прошле јесени. Та база ће, тврде у Министарству рада и социјалне политике, утицати да најсиромашнији имају већа права, а богатији веће обавезе. Ипак, посао не може бити завршен пре 2018. године.
За сада социјално угрожени могу да добију статус енергетски заштићених купаца. По том основу имају право на минималан број киловата бесплатно, као и могућност умањења рачуна за гас и грејање. Међутим, сам поступак остваривања тог права је скуп и компликован, а не могу да га остваре они који имају изнад 10.000 динара примања по члану домаћинства.
Лоша порука владе за ММФ
Одлагање поскупљења струје, првог од задатака на које се Влада обавезала ММФ-у, није добар потез, каже професор Милојко Арсић. „То утиче на наш кредибилитет, али и на могућност да касније одложимо неке мере. Мислим на отпуштање 15 одсто запослених у јавном сектору“, каже Арсић за „Блиц“.
(blic)
