За разлику од просвете, где плате запослених у одређеној категорији, на пример наставника у основном образовању, могу да се разликују само по додатку за године стажа и евентуално разредно старешинство, у здравству је далеко теже утврдити ко колико зарађује, пише данас Демостат.
Основна зарада, као и у већини других делова јавног сектора, обрачунава се множењем основице са коефицијентом који зависи од нивоа образовања и специфичности радног места, наводи Демостат и додаје да је проблем је што на коначни износ утиче и много других фактора, при чему не постоји чак ни јединствена основица.
И статистички просек у здравству, по наводима Демостата не осликава право стање, јер су разлике унутар исте квалификације запослених велике, а оне између различитих образовних категорија у тој делатности необјашњиве.
Тако је, према последње објављеним подацима за фебруар ове године, републички просек зарада износио 94.125 динара док је здраство са социјалном заштитом исплатило 96.547 динара.
Али, за оне који су у јавном сектору, прилике су биле боље – просечна плата износила је 98.886 динара док су у здравству и социјалној заштити исплаћивали нешто мање, у просеку 97.510 динара.
И у тим бројевима још и има неке логике, али се она, наводи Демостат, губи када се зараде разврстају према степену стручне спреме.
Наиме, подаци о примањима према нивоу образовања, које Републички завод за статистику објављује сваког септембра, показују да је просечна плата у здравственим установама у том месецу износила 85.358 динара и била је за симболична 202 динара већа од републичког просека.
Али, трећи ниво квалификација, где спадају помоћни радници са трогодишњом спремом, примао је 51.247 динара што је за 10.319 динара испод републичког просека за тај ниво образовања.
Админитративно особље са четвртим степеном примало је 73.202 динара што је за 2.507 динара мање од републичког просека за ту спрему, док је зарада у петом степену чак за динар мања, износила је 73.201 и за чак 15.226 динара лошија од републичког просека.
Још је већа разлика, пише Демостат, за шести степен, где спада особље са вишом медицинском школом, главне сестре или техничари – њихова зарада од просечних 85.110 динара за читавих 26.663 динара је нижа од паритетне плате за исту квалификацију на нивоу Републике.
Најзад, за запослене у седмом и осмом степену, које је статистика објединила а где спадају лекари опште праксе, специјалисти, субспецијалисти, доктори наука и професори, просечна плата је 134.375 динара и за 9.808 динара је већа од републичког просека за исти ниво стручности.
Председница Синдиката лекара и фармацеута Србије Горица Ђокић објашњава за Демостат да то што су зарадама лекари премашили просек није одраз високе плате, нити су просек „повукли“ доктори наука, јер је њихов удео у укупном броју запослених мали, а основна зарада лекара је ниска, најнижа у региону.
„До таквих статистичких података се могло доћи само уколико су за статистику узимане укупне зараде јер због недостатка лекара у бројним установама, да би се одржао рад, колеге имају велики број дежурстава, што им увећава примања“, каже Ђокић.
По њенин речима, „неким политичким лобирањем“ у последње две године три пута су се дизале основице медицинским сестрама и техничарима а нису лекарима, па је она дошла до износа који је за више од 900 динара већи од основице за лекаре.
„И када се то помножи са коефицијентом, однос зарада је значајно поремећен. Дошли смо тако до дискриминације једног образовног профила у здравству иако је свачији посао подједнако важан а сви имамо ниске плате. Закон каже да су лекари носиоци рада у здравству иако ми једни без других не можемо да фиункционишемо, али поента је да не постоји прави однос зарада“, додаје Ђокић.
Од земаља у окружењу, наводи Демостат, најбоље пролазе здравствени радници у Румунији која је високим платама успела да након отварања граница, у самом почетку заустави претећи тренд одласка медицинског кадра. Лекар специјалиста у тој земљи зарађује 4.000 евра, субспецијалиста 7.000 а медицинска сестра или техничар око 1.700 евра.
Специјалисти у Северној Македонији имају око 1.500 евра, у БиХ, Албанији и Бугарској примају око 2.000, у Словенији од 2.000 до 3.000 а субспецијалисти иду до 4.000 евра. У Хрватској лекар специјалиста може да рачуна на 2.797 евра а субспецијалиста на 2.965 евра. Слично је и у Црној Гори где специјалиста има 2.500 а субспецијалиста око 3.000 евра.
У Србији лекар опште праксе има око 900 евра, специјалиста 1.100, док субспецијалиста прима око 1.200 а медицинске сестре и техничари у просеку 570. Ипак, пацијенти из већине земаља региона, радије се лече у српским клиникама јер и поред ниских зарада домаћи лекари важе за добре стручњаке.
Подаци Синдиката лекара и фармацеута казују да се на евиденцији Националне службе запошљавања налази 1.179 доктора опште медицине, 14 лекара специјалиста опште медицине, 158 лекара специјалиста (2022. године било их је 64), и до пет доктора медицинских наука, наводи Демостат.
Foto: Dragan Mujan/Nova.rs
