У протеклих годину дана, често смо у медијима и на друштвеним мрежама наилазили на снимке и информације о грађанима које полиција одводи у станицу.
Неретко су се ти случајеви описивали као „хапшења“, „притвори“ или „задржавања“, иако је у већини случајева реч заправо била о примени полицијског овлашћења, тзв. довођење лица. Ова разлика није само терминолошка, и управо зато се овом темом бавимо – да разјаснимо шта значи статус доведеног лица, у којим околностима полиција може да вас доведе у полицијску станицу и шта треба да знате ако се нађете у таквој ситуацији.
Због обимности ситуација и правила која овај статус обухвата, у овом тексту усмерићемо се на довођење лица у полицијску станицу услед учињеног прекршаја, као вероватно најчешћи пример довођења у протеклом периоду.
Лица која су била доведена у полицијску станицу најчешће су тамо кратко боравила, до неколико сати, и најчешће би прво била идентификована путем личне исправе и испраћена уз прекршајне пријаве. Зашто је полиција у тим ситуацијама доводила грађане питање је на које се може одговорити само у сваком конкретном случају, у односу на законски основ за примену ове мере у датим околностима.
Када полиција може да примени овлашћење и доведе лице у станицу?
Према Закону о полицији и Закону о прекршајима, полиција може да доведе лице у следећим ситуацијама:
• када је потребно утврдити или проверити идентитет;
• ако се ради о лицу за којим се трага;
• ако лице треба да буде задржано у складу са законом;
• ако нема пребивалиште или боравиште;
• ако постоји опасност да ће одласком у иностранство избећи одговорност за прекршај, а реч је о прекршају за који се не може издати прекршајни налог;
• ако се довођењем спречава настављање прекршаја или постоји опасност да ће лице одмах поново учинити прекршај или избећи поступак.
Задржавање у полицијској станици
Осим мере довођења, полицијски службеник може одредити и меру задржавања лица које је затечено у вршењу прекршаја, а не може се одмах привести суду. То је могуће ако постоји сумња да ће лице побећи или ако постоји опасност да ће наставити са извршењем прекршаја. У том случају полиција може задржати лице најдуже 24 часа. О правима задржаних лица већ смо говорили у тексту – Првих 48 сати у полицијској станици.
У примерима које смо претходних месеци могли да видимо, полиција је у већем броју случајева примењивала меру довођења у полицијску станицу, узимала је податке и подносила прекршајне пријаве у редовном поступку. У мањем броју случајева примењивана је и мера задржавања (задржавање лица у полицијској станици до 24х услед учињеног прекршаја), где су лица била задржавана до саслушања пред прекршајним судијом.
Како да знам који је мој статус, да ли сам доведен или задржан?
Статус доведеног лица имате уколико не можете слободно да напустите полицијску станицу, као што у њу нисте ни дошли својом вољом, али вам није уручено решење о задржавању и нисте смештени у посебне просторије намењене задржаним лицима у полицијским станицама које обично имају кревет, јастук и постељину. Поред тога, одмах по позиву полиције да кренете са њима треба да вам се саопште права и иста уруче у писаној форми на обрасцу где ће писати „права доведеног лица“ или „права задржаног лица“, у зависности од вашег статуса, односно од овлашћења које је полиција према вама применила.
Која су моја права као доведеног лица?
Осим права да одмах на лицу места будете обавештени о разлозима довођења, по правилу ћете одмах добити и писани примерак обавештења о правима доведеног лица, у којем су сва права јасно и таксативно наведена. Поред права да будете поучени да нисте дужни ништа да изјавите, као и да све што изјавите може бити у законом прописаном поступку употребљено против вас као доказ, посебно су важна и следећа права:
• право да одмах обавестите блиско лице о томе да сте доведени
• право да позовете свог адвоката
• право да вас прегледа (изабрани) лекар
Уколико ступите у контакт са својим адвокатом, велики део бриге и неизвесности престаје, јер адвокат од тог тренутка преузима заштиту ваших права. Међутим, ако вам се остваривање ових права одлаже или ако немате свог адвоката, важно је да знате која су вам остала права и да на њима истрајавате. Управо то познавање и инсистирање може бити кључно за спречавање злоупотреба, али и за каснију заштиту ваших права пред надлежним институцијама.
Право на лекарски преглед
Посебно је значајно да знате да имате право да захтевате преглед лекара кога сами наведете, а полиција је дужна да га позове. Ово право има изузетну важност у ситуацијама када постоји сумња да би уобичајени лекарски преглед могао бити непотпун, односно да не би биле прецизно унете ваше изјаве о начину настанка повреда, да лекар исте не фотографише, не описе у довољној мери која је потребна ради идентификације настанка повреда, или ако страхујете да би опис повреда могао бити умањен. Преглед од стране изабраног лекара у таквим околностима може бити кључни доказ у поступку који касније покрећете против полицијског службеника који је применио недозвољену силу.
Шта могу да урадим ако полиција не поступа у складу са законом и не поштује моја права?
У редовним околностима, ова права се углавном примењују – негде у потпуности, негде отежано, али ипак постоје у пракси. Међутим, у ванредним околностима којима сведочимо у последњих годину дана, све чешће се могу чути сведочења грађана који нису знали у ком су правном статусу док су боравили у полицијској станици, који су пуштени без икаквог писаног трага, или који нису имали прилику да позову адвоката нити да обавесте породицу где се налазе.
Познавање својих права, иако само по себи можда не значи да ћете их одмах моћи остварити, и даље је од пресудног значаја. Ако их затражите, шаљете јасан сигнал да знате своја права и да ћете, по изласку из полиције или контактирању адвоката, моћи да поднесете притужбу на рад полицијских службеника или, уколико је дошло до повреде права, да покренете одговарајући судски поступак. Другим речима, чак и када вам се чини да нема сврхе, свако инсистирање на својим правима представља први корак ка њиховој заштити.
Тачно је да не можете непосредно спречити полицију у незаконитом поступању. Ипак, важно је да се ви у свакој ситуацији понашате у складу са законом. Полиција има законом ограничена овлашћења, која не сме примењивати мимо закона нити их прекорачити.
Ваше незаконито поступање, с друге стране, углавном неће бити оправдано чак и ако приметите да полиција не поступа у свему према правилима (на пример, одбијање да се легитимишете полицијском службенику када је очигледно да је реч о службеном лицу МУП-а које на унифирми нема баш сва потребна обележја и сл). На вама је да, колико сте у могућности, прикупите доказе о непоштовању ваших права и незаконитом поступању полиције, те да након изласка из станице покренете одговарајуће поступке (кривични, парнични, поступак унутар МУП-а).
foto Marko Dragoslavić
Катарина Тоскић Данас
