Иако и једни и други кажу да желе ванредне парламентарне изборе и смењивање владајуће Српске напредне странке (СНС), путеви студената у блокади и парламентарне опозиције не укрштају се ни после осам месеци друштвено-политичке кризе у Србији.
Студенти се од почетка „ограђују од политичких странака“, а опозицију сматрају „делимично одговорном“ за одржавање коалиције око напредњака на власти 13 година, каже за ББЦ студент Филозофског факултета који није желео да открије идентитет.
„Желимо да променимо систем, законе о раду и штрајку, да дође до департизације јавне управе, да раде институције, да се поведе озбиљна борба против корупције и да се пречешљају сви потписани уговори, како нам се не би поново десила надстрешница.
„То не треба да радимо са онима који су овај систем одржавали и за време овог режима нису понудили никакве идеје и визије о тим променама“, истиче он.
Студенти су више од осам месеци блокирали факултете у Србији и протестовали тражећи одговорност за пад надстрешнице Железничке станице у Новом Саду, где је погинуло 16 људи, као и нападе на студенте и грађане током протеста.
Од маја захтевају расписивање парламентарних избора и најавили су формирање листе на којој неће бити представника опозиције, али није јасно саопштено ко би били њихови кандидати.
Студенти у блокади, који према истраживањима имају највећу подршку међу политичким опцијама које нису на власти, нису се одазвали позиву опозиционог Народног покрета Србије (НПС) на састанак 16. јула са појединим представницима осталих странака које нису на власти.
„Важно је да студенти буду укључени у разговоре о изборним условима“, сматра Мирослав Алексић, лидер НПС-а.
„Битку“ против актуелне власти, каже, „нико не може да добије сам“.
„Верујем да ће се укључити у ове разговоре у неком тренутку“, каже Алексић за ББЦ на српском.
Директне сарадње студентског покрета и опозиције било је у јуну уочи и током локалних избора у Косјерићу, општини у западној Србији, где су се, као и у Зајечару на истоку Србије, одржали први избори од почетка блокада у новембру 2024.
У Косјерићу су студенти подржали опозициону листу која је тесно изгубила од коалиције око напредњака, који готово неприкосновено владају Србијом 13 година.
Али, да ли би удруживање било делотворно на парламентарним изборима ако буду расписани?
Потпуним одбијањем сарадње са опозицијом студенти би могли да изгубе „вредне ресурсе“, попут знања и искуства политичких партија у припреми и спровођењу избора, каже социолошкиња Марија Бабовић за ББЦ на српском.
„Опозиција мора у студентима да препозна снагу коју треба да подржи и да јој искуством омогући да избегну замке са којима су се суочавали на неким претходним изборима“, сматра чланица Побуњеног универзитета, групе запослених на факултетима у Србији која подржава захтеве студената.
Имају ли студенти интерес да разговарају са опозицијом?
Према истраживању агенције Спирит инсајт, у које је имао увид лист Данас, студентска листа наводно би имала највећу подршку бирача на парламентарним изборима, док би уједињена листа опозиције освојила око 10 одсто.
То показује да студенти „у овом тренутку имају политичку моћ“, сматра Бабовић.
Али, одбијањем сваког вида сарадње са опозицијом „губе прилику да науче како функционишу изборни штабови, како функционише мрежа организације, шта је улога месних заједница, како направити велику мрежу контролора, изборити се за боље изборне услове“, набраја професорка Филозофског факултета у Београду.
Ако избори буду расписани, приступ институцијама могао би да буде још један ‘кец у рукаву’ опозиције.
Парламентарне странке имају представнике у Републичкој изборној комисији (РИК), чланове тела која уређују рад Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ) и која предлажу промене бирачког списка, наводи Ђорђе Павићевић, посланик опозиционог Зелено-левог фронта (ЗЛФ), за ББЦ на српском.
„Потребно је направити велики и координисан притисак на власт, уз много знања и инфраструктуре, а плашим се да инфраструктура студената и зборова досад није произвела довољан притисак“, сматра професор београдског Факултета политичких наука (ФПН).
Опозиционе странке имају и „значајан број чланова бирачких одбора у сталном саставу, као и председника бирачких места“, што „треба искористити на најпаметнији начин“, додаје Мирослав Алексић.
Опозиција, за разлику од студената, нема шта да изгуби, сматра Бабовић.
„Сада би требало да подрже студенте и помогну им да заврше први део посла, а то је смена власти, стварање могућности за демократске изборе и враћање функција институцијама.
„Добили би од студената боље изборне услове, а можда би у ситуацији после промене режима добили и један нови резервоар младих људи, које би могли да придобију за сопствене идеје“, објашњава Бабовић.
Опозиција тренутно има „нејасан став“ о улози коју треба да има у парламенту, па тој институцији даје легитимитет иако нема утицај на доношење одлука, додаје чланица Побуњеног универзитета.
У односу партија према студентском покрету у блиској будућности ће се „видети колико на опозиционој сцени има мудрих глава, а колико амбициозних и кратковидих политичара“, додаје.
„Бојим се да те зрелости у овом тренутку нема“, закључује Бабовић.
Шта би студенти могли да изгубе?
Током осам месеци студентских протеста у десетинама градова широм Србије странке нису организовано учествовале и њихови симболи нису били видљиви на скуповима.
Један од најмасовнијих организован је у Нишу, највећем граду на југу земље, 1. марта ове године.
Тамо је студенте дочекала Лепосава Милутиновић, 74-годишња пензионерка, која је и угостила седморо студената током протеста „Нишки едикт„.
„По целом стану су били душеци на надувавање и вреће за спавање, а правила сам им гибанице и штрудле, које и данас редовно носим на Филозофски факултет у Нишу, где ми унука студира и учествује у блокадама“, прича Нишлијка за ББЦ на српском.
Није „ни за ни против“ сарадње студената са опозицијом.
„Само се плашим да не буду злоупотребљени за тамо неке амбиције политичара, а плашим се да ће то кад-тад да се деси“, додаје Лепосава.
Око 240 километара северније, студенте је на бројним протестима у Београду подржавао 70-годишњи Горан Тимотијевић, који сматра да њихов покрет „не треба да улази ни у какву сарадњу са опозицијом“.
„Циљ студентског покрета је да заменимо низ људи који имају мрље у каријери или су показали досад шта могу и шта не могу.
„Хоћемо нове и младе снаге и идеје, а сви који су раније из опозиције долазили на власт само су настављали исто као претходници, тако да са њима неће бити промена“, прича пензионер за ББЦ на српском.
Против сарадње је и због низа, како каже, „прелетача“ из опозиције који су претходних година прелазили у владајућу партију „зарад личне користи“.
Уколико дође до нових избора, значајан део бирача који не подржавају власт би могао да се окрене студентској листи, сматра аналитичар Цвијетин Миливојевић.
Због тога би неки опозициони актери могли да је доживе као „политичког ривала“, указује.
„То има смисла пошто су студенти преузели гласове опозицији или је опозиција сопственим деловањем или неделовањем те бираче изгубила“, оцењује он.
Тактизирање
Председник Србије Александар Вучић поручује да избора неће бити скоро, односно да ће бити расписани „кад то држави буде одговарало“.
У случају да их ипак буде у догледној будућности, сарадња студентске листе и опозиције могла би да буде неопходна и после евентуалног изласка на биралишта, ако би се правиле неке коалиције у парламенту.
„Питање је да ли ће та листа моћи сама да победи на изборима, јер би такав сценарио захтевао или референдумску атмосферу или неки облик сарадње“, каже Ђорђе Павићевић.
Као што студенти не откривају све карте, тако и већина странака опозиције делимично тактизира.
После објављивања студентског захтева за расписивањем избора, Демократска странка (ДС) је прва парламентарна опозициона партија која је саопштила да у том случају не би изашла на изборе са сопственом листом.
Реаговања опозиционих странака на захтев студената су „покушај задржавања сопствених позиција по сваку цену“, сматра политички аналитичар Цвијетин Миливојевић.
„Опозиција би требало да наступи искреније и поручи студентској листи: ‘Ево, ви сте у овом тренутку јачи партнер, препоручите нам како да се понашамо’“, каже он за ББЦ на српском.
Уколико опозиционе странке не одустану од избора зарад подршке студентима, требало би да на њих изађу на јединственој листи, јер је неизвесно да ли ће и колико њих појединачно прећи цензус, додаје.
„Сваки трећи сценарио за мене би значио да опозиција директно доприноси победи СНС-а и Вучића“, сматра Миливојевић.
REUTERS/Marko Djurica
