У преговорима који су на многим факултетима покренути са студентима о начину на који се може спасити текућа академска година, помиње се опција да се академцима који инсистирају на наставку блокада омогући статус мировања.
Замрзавање године, како студенти коловијално називају ту меру, предвиђено је у Закону о високом образовању, али се одобрава само у специфичним случајевима у које не спада блокада рада високошколских установа.
Закон, наиме, прописује да се студенту, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза, у случају теже болести, упућивања на студентску праксу у трајању од најмање шест месеци, одслужења и дослужења војног рока, неге детета до годину дана живота и посебне неге која траје дуже од дететове прве године живота, одржавања трудноће и у другим случајевима предвиђеним општим актом високошколске установе.
Такође, студенткињи која је у поступку биомедицински потпомогнутог оплођења, на њен захтев одобрава се мировање права и обавеза у складу са општим актом високошколске установе.
По актуелним прописима факултети не могу ретроактивно да одобре статус мировања студентима који од јесени не похађају наставу због блокада, а такву одлуку мора да одобри Министарство просвете, указују представници академске заједнице са којима смо разговарали.
Могућност да се студентима омогући година мировања помиње се и у Иницијативи за спас Универзитета у Београду, о којој се тренутно дебатује на студентским пленумима на факултетима.
У том документи се, између осталог наводи да је „у случају отпочињања наставе, Универзитет у Београду спреман да преговара са представницима Владе Србије и Министарства просвете и о могућности увођења статуса мировања за студенте који изразе жељу за тим.
Како се додаје, крајња процена би била изведена на свакој појединачној институцији у складу са бројем заинтересованих кандидата и финансијским могућностима институције.
„Универзитет у Београду изменом Статута даје могућност да то ураде и факултети (студенту који је уписан у текућу школску годину се, на његов захтев, одобрава мировање права и обавеза, у случају немогућности остваривања права и обавеза дефинисаних студијским програмом услед околности које се нису могле предвидети, избећи или отклонити, као и у другим оправданим случајевима)“, пише у Иницијативи.
Наши саговорници са Београдског универзитета појашњавају да статус мировања не би тражили сви студенти, већ само они који мисле да наставе са блокадама, али напомињу да је у овом тренутку немогуће проценити колико би таквих студената било.
Кажу и да се студенту који се определи за годину мировања не поништава оно што је до сада постигао и остаје у истом статусу.
– Оно што су одслушали и положили се признаје, нису студенти кажњени да се враћају на почетак, али оно што нису завршили се преноси у наредну годину. Сигурно је да неће сви узети целу годину мировања, јер је на неким факултетима први семестар малтене завршен. На неким установама је почела онлајн настава, можда ће се неко определити да одслуша оно што му је остало из првог семестра, а да други семестар слуша наредне године. Сваки случај је појединачан и мораће да се решава на факултетима – наводи саговорник Данаса.
Наши извори појашњавају да се суштина мировања да се студенту то време не рачуна у године студија, јер по Закону о високом образовању, студент има рок за окончање студија до истека рока који се одређује у двоструком броју школских година потребних за реализацију студијског програма, осим у случају студија уз рад.
За сада је непознаница да ли ће буџетски студенти ако узму годину мировања моћи и даље да станују у студентским домовима.
Логика каже да студенту који мирује дом није потребан, али је актуелна ситуација специфична, будући да је настава прекинута због блокада.
Ако студент, рецимо, узме мировање само за други семестар, њему дом неће бити потребан у првом семестру идуће школске године, али је питање како би се вратио у другом семестру. Треба имати у виду и да долази нова генерација бруцоша, за које такође треба обезбедити места.
У сваком случају питање домског смештаја ће морати да се решава договором, како студенти не би били кажњени за свој друштвени активизам, али ова питања превазилазе оквир универзитет и мораће да се решавају у договору са просветном влашћу, као и питања стипендија и броја ЕСПБ поена за упис наредне године.
Све су то теме о којима предстоје разговори управа високошколских установа са државом.
Foto: V. A,/Danas
Весна Андрић Данас
