“Биће велелепан парк испред, који ће много да кошта, праву шуму ћемо да направимо, предиван парк. Прва фаза ће да кошта 1,5 милиона, укупно 7,5 милиона евра”, рекао Вучић на конференцији за новинаре у Београду.
Најава изградње овако скупог парка вишеструко је нелогична: због цене (званично, скупље је од вишемесечног реновирања Трга Републике у Београду), због тренутка у којем је најављен (када се држава неповољно задужује по скупим каматама за помоћ привреди због коронавируса), али и због чињенице да, на пример, трећина грађана главног града још увек нема канализацију, а велики број места у Војводини нема пијаћу воду.
“Мени износ од 7,5 милиона евра за изградњу парка изгледа огроман”, каже за Нова.рс адвокат и бивши Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић говорећи о најављеном парку испред Храма Светог Саве.
Наглашава да би његов изглед и цена требало да буду ствар озбиљног планирања, добре процене и рационалне анализе струке, а не одлука председника Србије.
“Сваки нови парк је добродошао. Град се све више суочава с проблемом аеро загађења у драматичним размерама, а шуме и зеленила који су битан одговор на тај проблем има мало, далеко мање од европских стандарда. Општина Врачар, на којој би се парк о ком говоримо налазио, поготово”, каже Шабић за Нова.рс.
Међутим, како каже, није и не сме да буде свеједно како ће тај парк да изгледа и колико да кошта.
“Мени лично износ који помиње председник изгледа превелик. Међутим не мислим да сам позван и стручан за валидну процену, али не мислим ни да је и председник за то стручан и позван”, каже он, напомињући да је изглед и цена парка посао струке..
“Збуњујуће је зато да председник категорично говори о томе да ће парк бити изграђен у кратком року и о цени коштања, а да се о томе претходно глас струке практично није ни чуо”, примећује он и додаје:
“Збуњујуће је и што се не зна извор финансирања. Речено је само ‘град и република’ али нејасно у ком односу. Још мање је јасно шта значи ‘а биће укључена и СПЦ’.”
Како каже, одговор на питања ко одлучује о градњи парка зависи од тога од којих средстава ће се градити. А то што ће вероватно бити ангажована републичка средства, отвара још нека стара питања.
“Београдска власт, која се често хвали одличном, ‘никад бољом’ финансијским ситуацијом, учестало тражи и добија велике износе из буџета републике што отвара и питање правичности и питање законитости. Има локалних заједница које су у много тежој ситуацији, а помоћ републике добијају далеко теже”, каже Шабић.
“Осим правичности отвара се и питање законитости – да ли је такво финансирање у складу са принципа утврђеним у Закону о буџетским систему”, пита се бивши Повереник.
Подсећа да се све чешће суочавамо са “конвулзивним, за јавност изненадним и нетранспарентним потезима власти у вези са располагањима јавним новцем”. Као актуелне примере наводи монументалани споменик Стефану Немањи у Београду и најаву градње аеродрома у Требињу, у вези с којима јавност такође није имала и нема ни изблиза довољно информација.
“У конкретној ситуацији идеју о парку код Храма вреди подржати, али искључиво уз услов да се о свим битним питањима одлучује у складу са стандардима струке и у складу са законом и, што је посебно битно, да се обезбеди потпуна транспарентност одлучивања, а поготово располагања јавним новцем”, закључује Шабић.
Потребно нам је зеленило, не скупоцен украс
Активиста Иницијативе Не давимо Београд Радомир Лазовић каже да се зелене површине, попут Кошутњака, са једне стране дају приватним инвеститорима, који на њима праве зграде, док се са друге се приказују велепни и скупоцени паркови и на тај начин представља да градска власт улаже у пошумљавање.
“Нама нису потребни естетски паркови, нама не треба парк који ће да глуми украс, нама су потребне шуме, дрвеће, зеленило, који ће бити пречишћивач градског ваздуха, место у коме може да се ужива и на коме може да се проведе време”, каже Лазовић.
Додаје да поменути пројекат види више као естетско улепшавање трга за који се издваја превелика количина новца.
“За тај новац може толико тога кориснијег да се направи, вероватно може бар седам вртића да се направи”, каже он.
Наглашава да би такви пројекти требало да прођу кроз Скупштину града, и да чујемо шта грађани мисле о томе.
“Ми сматрамо да нема места за такве расипничке пројекте, да би требало ићи ка томе да се задовоље потребе што већег броја грађана”, закључује он.
Последњи већи радови у парку испред Храма Светог Саве спроведени су 2017. године када је у њему обновљена фонтана. Након тога су посетиоци Храма дуго прелазили преко испуцалих и испалих коцки на платоу, да би проблем био решен попуњавањем рупа асфалтом у јануару прошле године, непосредно пред посету руског председника Владимира Путина.
Милена Илић Мирковић Нова
