Ево зашто је скандинавски образовни систем најбољи на свету.
Како ускоро креће школа, многи „пачићи“ са нестрпљењем очекују тај први дан када ће коначно сести у школске клупе. За то време већина родитеља води бригу да ли су припремили мезимце за почетак образовања, да ли је требало још нешто да им пренесу и шта деца треба да знају кад крену у први разред, пише портал Задовољна.рс.
Зато смо одлучили да упоредимо скандинавски образовни систем, који важи за најбољи на свету, са оним с којим се наша деца сусрећу.
Србија
Након обавезног предшколског образовања, деца крећу у школу са најмање 6 и по, а највише 7 и по година. Пре тога пролазе кроз тестирање уз помоћ којег се процењује степен спремности детета за школу, и утврђује се најбољи начин за рад са сваким дететом, ради постизање најбољих резултата. На основу ових информација се формирају и разреди, који се састоје од највише 30 ученика. Обавезни предмети су физичко и здравствено васпитање, математика, српски, дигитални свет, ликовна култура, грађанско васпитање, свет око нас, музичко васпитање.
У првом разреду оцене су описне, а од другог ђацу добијају оцене од 1 до 5. Часови трају 45 минута, и деца дневно имају четири или пет часова. Сваког дана је обавезна настава из српског и математике, док једном недељно имају ликовно и музичко, а страни језик уче два пута у току седмице, за разлику од скандинавских земаља где је ово један од главних предмета. Исто важи и за физичко васпитање које деца у Србији имају три пута недељно, док је у Скандинавији физичка активност обавезна сваког дана минимум 45 минута.
У Србији трошкове уџбеника, као и комплетне ђачке опреме, сносе родитељи. Штавише, уџбеници се често мењају, па деца не могу да користе половне књиге.
Шведска
Обавезно основно образовање се у Шведској заснива на 16 предмета: шведски језик, математика, физичко васпитање, енглески језик, ручни радови, музичко, визуелна уметност, технологија, физика, хемија, биологија, историја, друштвене науке, религија, географија и домац́инство. Сви предмети се уче од првог разреда. Међутим, оцене добијају тек од 6. разреда, док пре тога наставно особље саставља индивидуални план развоја за свако дете. Током овог периода велика пажња се посвећује аутокорекцији, те деца преузимају део одговорности за оно што треба да науче.
С обзиром на то да обавезно образовање код њих почиње тек са 7 година, наставни програм предшколског и првог разреда се мало разликују, те су сва деца на истом нивоу на самом почетку образовања, када по први пут почињу да уче слова, да пишу, читају и сабирају… Школе у Шведској немају звоно, већ асистенти обавештавају децу да је крај паузе, и да је време да се тихо и брзо врате у учионице. Сву неопходну опрему од оловки до ајпеда обезбеђују школе, стога ранчеви остају испред учионице. Сваког јутра учитељи пролазе са ученицима кроз визуелни наставни план за тај дан, како би подстакли њихов осећај за време. На сваком столу се налазе две картице, зелена коју окрену уколико могу самостално да раде, и црвена када им је потребна помоћ. На тај начин шведски образовни систем жели да подстакне свако дете да развије одговорност према свом образовању. Излазак напоље у току дана је обавезан и по леденом времену, стога у школама имају адекватну одећу за свако годишње доба. У већини школа ученици остављају обућу испред врата, а унутра остају само у чарапама.
Норвешка
У првој години основне школе ученици највише времена проводе играјуц́и образовне игре и учец́и друштвене структуре, абецеду, основно сабирање и одузимање и основне вештине енглеског језика. Током првих седам разреда не постоје оцене, међутим, наставно особље често напише коментар, анализу, а понекад и незваничну оцену на тестовима. Тестови се обавезно носе куц́и и показују родитељима. Постоји и уводни тест којим се наставнику даје до знања да ли је ученик изнад просека или му је потребна већа помоц́.
Школе у Норвешкој посвећују посебну пажњу исхрани деце, те су забрањене грицкалице и колачи, сем уколико их не праве на часу кувања. Ово се практикује и код куће, стога норвешки родитељи сервирају деци лажи о магичним фиокама са слаткишима које се отварају суботом. Деца доносе ручак у кутијама, а тај оброк се најчешће састоји од сендвича, воћке и флашице воде. Часови почињу између 8 и 9 ујутру, а трају између 25 до 30 минута. За разлику од Шведске у којој је све бесплатно, норвешке школе ће обезбедити својим ученицима књиге, док сву осталу опрему доносе сами.
Данска
Школе у Данској налажу да већ са 6 година крене обавезно школовање. Образовни приступ у овој земљи избегава рангирање у разреду и формалне тестове. Уместо тога, деца раде у групама и подстичу их на креативни начин рада. Нагласак је на решавању проблема, а не на меморисању информација.
Уместо „учитељу“ или „учитељице“, наставно особље се ословљава по имену. Од првог разреда деца уче енглески, дански, музичко, визуелне уметности, физичко васпитање, математику, природу и технологију. Сва деца би требало да вежбају у просеку 45 минута дневно у оквиру школског дана. Кретање се може изводити на часовима спорта и као део пратец́е наставе. Ученици у првом разреду дневно у школи проводе око 5 сати, у које је укључено отрпилике три часа по дану, исто толико излазака напоље, као и физичка активност и пауза за ручак.
Почетак образовања има за циљ да развије ентузијазам код деце, да помогне ученицицима да спознају машту и стекну поверење у сопствене могуц́ности.
Pixabay.com/ Sunflower Light Pro
