Скоро сваке школске године, родитељи основаца изнова и изнова се питају где завршава новац који уплаћују за такозвани „ђачки динар“. Ова ставка није обавезна, цена варира од школе до школе, а у појединим, најчешће уметничким школама, ђачки динар износи и до 10.000 динара на годишњем нивоу. Учитељица Симона И. (35) из београдске основне школе каже за Нова.рс да иако ђачки динар у Србији није обавезан, без њега би тешко могли да се обезбеде сви услови потребни за активности ученика.
„Основна ставка ђачког динара је осигурање које кошта око 400 динара за целу годину и дете је покривено тиме и у школи и ван ње. Поред осигурања, у ђачки динар спадају и одласци на такмичења, дечији савез, чланарина за Црвени крст, ђачке манифестације, хигијена, различити школски материјали за подстицање знања, збирке, радне свеске и часописи“, објашњава учитељица.
Како додаје, износ ђачког динара зависи од школе до школе, а најчешће износи од 400 до 2.000 динара.
„Све зависи шта школа има и шта нуди у новој школској години. Рецимо, поједине основне школе имају приватно обезбеђење, а цена по једном полугодишту износи 1.200 динара. Међутим, ако Савет родитеља изгласа да школи коју похађају њихова деца није потребан чувар, онда обезбеђења нема. На првом Савету родитеља, на почетку школске године, доносе се предлози где би се тај новац могао утрошити. Ако неко нема или једноставно не жели да уплати новац за ђачки динар, нико нема право да га примора на то. То је у ствари нека врста донације, а на крају школске године, Савет родитеља, бар у школи у којој ја радим, излаже где се тај новац потрошио“, каже ова учитељица за наш портал.
Исто тако, поједине школе организују различите хуманитарне акције прикупљања новчане помоћи ученицима којима је помоћ потребна, па се на почетку школске године и за њих издваја новац.
„Цена је симболична, рецимо сто динара. Али сто по сто, па се накупи. Апсолутно разумем родитеље. Ми као наставници обавезни смо да на првом родитељском састанку изложимо, односно да им поделимо анкетне листиће о активностима деце, па они кроз неколико дана одлучују да ли ће, рецимо, њихово дете развијати знања и вештине из разних едукативних материјала“.
Ђачки динар и за позориште
Родитељи се, између осталог, писменим путем обавештавају и о планираној екскурзији или настави у природи у пролеће наредне године.
„Нажалост, ми морамо већ у септембру оквирно да знамо да ли су родитељи заинтересовани за понуђену дестинацију, као и колико ће деце отприлике ићи на путовање, било да је на један дан или на више. Они се често хватају за главу јер одједном морају да плате неких 5.000 или 6.000 динара, али то је тако само на почетку школе. Касније, тек у другом полугодишту имају да плате други део часописа, на пример, или неке друге активности“.
Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs
Два пута годишње поједине школе организују и одлазак у позориште, па родитељи морају и за то да издвоје новац.
„Одлазак у позориште спада у факултативне активности и плаћа се у зависности од понуде коју добије школа. Онда Савет родитеља изабере одговарајућу понуду. Кад они изаберу, ми реализујемо. Цена тог позоришта буде од 800 до 1.200 динара, у зависности кад је термин и где се иде“.
Иако се из године у годину понавља како су новчана давања родитеља искључиво на добровољној бази, неке образовне установе то изгледа забораве. С обзиром на цене уџбеника, прибора, овај додатни издатак је заиста превелик за кућне буџете. Тако су родитељи једне београдске гиманзије добили поруку са већ попуњеном уплатницом са именом детета, бројем жиро рачуна са назнаком „уплата за ђачки динар“ са уписаним износом од 2.000 динара. У цену је урачунато и обезбеђење.
Како кажу у школама, најбоље „платише“ су ученици првог и другог разреда, док је у завршним годинама проценат наплате знатно мањи. Прикупљени новац користи се за фотокопирање тестова, осигурање, куповину књига за одличне ученике, футроле за дипломе, неке потрепштине за наставу.
Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs
У београдској Основној школи „Драгојло Дудић“ ђачки динар на годишњем нивоу износи од 200 динара па навише. Његову цену одређује Савет родитеља, а плаћа се на почетку школске године. Директорка Данијела Павић каже за Нова.рс да је ђачки динар за ову школску годину пребачен за лечење једне девојчице.
„Помогли смо Сари да оде у Милано на лечење од леукемије. Савет родитеља је једногласно донео одлуку о томе. Ми смо, иначе, опремили школу, нема шта немамо и просто би било безвезе да новац стоји, а потребна је некоме за лечење. У току летњег распуста када се завршила школска година поставили смо драпере у свим учионицама да би деца могла преко видео бимова и преко андроида које имамо у учионицама да гледају све садржаје које се пуштају на такав начин“, рекла је директорка.
У Земунској гимназији, са друге стране, за ђачки динар треба издвојити више. Плаћа се 2.500 динара, а у његову цену улази неколико трошкова. Најскупља ставка је обезбеђење, кошта чак 1.000 динара. А уколико родитељи имају двоје деце у овој школи, плаћају упола цене.
„Предвиђено је да 250 динара иде за обрасце, сведочанства, књижице, разна уверења која се издају. 250 динара иде као чланство у библиотеци, односно иду за попуну лектире која је потребна ученицима у току године, 500 динара је намењено за осигурање ученика где су они осигурани 24 сата, седам дана у недељи, целу школску годину. Није ни мало, али макар знамо гд еиду паре које уплаћујемо за нашу децу“, каже нам мама једног гимназијалца.
Донације не смеју бити изнуђене
Из Министарства просвете кажу да Савет родитеља сваке школе има прво да донесе одлуку о увођењу ђачког динара, износу и намени за који се новац издваја. Међутим, уколико Савет родитеља изгласа да школа прикупља ђачки динар, ни тада новац не морају да дају они родитељи који то не желе или не могу себи да приуште.
„Прикупљање ђачког динара није противзаконито, али искључиво зависи од добре воље и могућности родитеља. Школа може да формира комисију за праћење потрошње ђачког динара, а школе не смеју постављати као услов уплату ђачког динара како би уписали ученика, издали му сведочанство или неки други документ. Закон не спречава родитеље ученика да донирају одређена средстава школи на име ђачког динара ради обезбеђивања вишег стандарда образовања и васпитања у области рада школе, али такве донације не смеју да буду изнуђене“, кажу из министарства.
Насловна фото: Foto: Nemanja Jovanović/Nova.rs, Shutterstock
Сања Радовановић Нова
