Министарка просвете Славица Ђукић Дејановић рекла је да ова петиција, коју је подржало више од 50.000 људи, а у којој се тражи да школска радна недеља траје четири дана јесте разлог да се људи запитају колико чују децу, шта кажу родитељи о овоме и шта просвета може да уради.
Ђукић Дејановић је подсетила да је Стратегијом образовања и васпитања до 2030. године предвиђена и одређена реформа везана за фонд часова, предметне обавезе, ваншколске и ванпредметне активности, као и да ће од следеће године бити неких промена.
„Мора се видети шта других 45.000 или 50.000 деце мисли о томе. Наравно, не може бити исти одговор за дете које полази у школу и које би требало да полако ствара радне навике и да своју психичку енергију усмерава и на процес учења и на игру. Морамо, пре свега, тражити модел рада кроз игру“, нагласила је Дејановићева за РТС.
Она је рекла да треба видети како ће један час у школи да изгледа и да ли ће трајати 45 минута током којих ће дете да меморише, а онда преко домаћег задатка да продуби знање, или ће то бити мало, са одређеним паузама које релаксирају дете, односно мало учења кроз игру.
Према њеним речима, деца не треба да буду толико усмеравана да имају висок просек и буду најбоља, већ да буду најбоља у ономе што их занима, а да у другим стварима постигну оптимум и коректне резултате.
„Онај став ‚немаш баш много дара за математику, али добиј бар четворку‘ полако морамо да заборављамо. Дете има дара за ритам и оно ће у ритмици, у балету постићи максимум и део времена који треба да усмери на то није тако велики и неће га много оптеретити“, рекла је министарка.
Гордана Племић из Удружења „Родитељ“ казала је да деца тврде да су преоптерећена, али је напоменула да треба саслушати и мишљење наставника.
„Кад погледате чак и једно мало дете у нижим разредима основне школе, када крене у школу у 8 часова ујутро, има боравак, па после још неке активности, када дође кући испада да његово ‚радно‘ време буде, у ствари, дуже него радно време запосленог. И када то све сагледате са те стране, уствари смо им врло рано одузели део игре“, рекла је Племић.
На друштвеним мрежама данима се нижу реакције и коментари и трага се за одговорима на питања – јесу ли ђаци у Србији преоптерећени школским обавезама, имају ли времена да буду деца, да се играју, да маштају и да ли има слуха за њихове жеље и потребе?
Foto Tanjug/ Nemanja Jovanović
