Сваки грађанин Србије који има било какву врсту земљишта, макар и двориште, плаћа накнаду за одводњавање. Тај новац би требало да се користи за спречавање поплава, односно градњу заштитних система. Међутим, док се грађани Србије даве и немоћни гледају како им се у поплавама уништава имовина, „Србијаводе“ крију колико прихода остварују од одводњавања.
Док грађани Србије који у свом власништву имају земљиште, неважно да ли је у питању њива или двориште, сваког месеца плаћају накнаду за одводњавање, вести о поплавама преплављују медије, а најновије вести односе се на Сјеницу, где је заробљена у поплавама остала и тромесечна беба.
Да ли је макар и динар од ове накнаде употребљен за заштитни систем на реци Грабовици која се излила након кише у Сјеници – не зна се. Такође, не зна се ни да ли ће новац од исте накнаде бити искоришћен за санирање последица поплаве, то јест одводњавање. Наиме, токовима новца који грађани плаћају на име ове накнаде не може се ући у траг, с обзиром на то да институције пребацују одговорност једна на другу.
Након недавних поплава које су погодиле Нови Пазар, Тутин и Рашку, у којима је, према грубим проценама, настала штета од 420 милиона дирана, редакција „Нове“ упутила је Захтев за приступ информацијама од јавног значаја „Србијаводама“. Позивајући се на Закон о информацијама од јавног значаја, желели смо да сазнамо колико прихода ово предузеће оствари на годишњем нивоу на име накнаде за одводњавање. Затражили смо податке за период од 2018. до 2022. године.
Одговор на захтев добили смо тачно две недеље касније, али информацију коју смо тражили – нисмо.
Наиме, из „Србијавода“ кажу да је Законом о накнадама за коришћење јавних добара уређено да ово предузеће послове утврђивања накнада за одводњавање врши као „поверене“.
„ЈВП ‘Србијаводе’ ове послове врши у име и за рачун Буџета Републике Србије и у складу са наведеним, накнаде за одводњавање нису приход овог јавног предузећа“, додали су.
Другим речима – „Србијаводе“ не желе да кажу колико прихода остварују од накнада за одводњавање. Такође, кажу да тај новац није њихов – већ буџетски. С друге стране, из Владе Србије добили смо другачије информације. На наше питање за шта се употребљава новац од наплате ове накнаде, из Владе су нас упутили на нашу прву адресу – „Србијаводе“.
Дакле, да ли је овај новац буџетски или представља приход водопривредног предузећа, није јасно. Није јасно ни због чега „Србијаводе“ не желе да обелодане колико приходују од ове надокнаде, с обзиром на то да постоји водопривредно предузеће које се није позвало на Закон о накнадама за коришћење јавних добара, већ су дали конкретан одговор. У питању су „Воде Војводине“.
Наиме, како сазнајемо, од 2018. године, закључно са 30. новембром 2022, на име накнаде од одводњавања, „Воде Војводине“ оствариле су приход од око 104.908.330 евра.
Из овог предузећа такође су нас обавестили да средства од ове накнаде представљају јавни приход, те да се даље уплаћују на рачун Покрајинског буџетског фонда за воде.
„Србијаводе“ и сви њихови запослени су на буџетским јаслама и према последњем финансијском извештају из 2021. године, бележе годишњи приход од око 3,5 милијарде динара. Укупан добитак је већи од 45 милиона динара. Такође, према подацима АПР-а, у овом предузећу је запослено 159 људи.
Дуња Марић Нова
