Шта нам од 1. јануара доноси улазак у највећи здравствени фонд Европске уније?

Од 1. јануара 2026. године Србији ће бити доступни фондови највећег здравственог програма Европске уније (ЕУ4Хеалтх) за јачање лечења, дигитализације и доступности здравствених услуга, те ће државни и приватни сектор у здавству моћи да конкурише за средства кроз отворене позиве, директне грантове и заједничке акције. То је омогућено споразумом који су 8. децембра у Бриселу потписали министар здравља Златибор Лончар и европски комесар за здравље и безбедност хране Оливер Вархељи. Тиме је Србија приступила програму ЕУ4Хеалтх и као земља кандидат формално постала пуноправни учесник највећег здравственог програма у историји Европске уније, који је вредан више од пет милијарди евра.

Овај програм, како је наведено из Европске комисије, омогућава Србији да користи могућности финасирања под истим условима као државе чланице ЕУ, као и Норвешка, Исланд, Украјина, Молдавија, Црна Гора и Босна и Херцеговина.

ЕУ4Хеалтх је програм ЕУ за период 2021–2027, покренут као одговор на пандемију ЦОВИД-19, са циљем јачања отпорности здравствених система и боље спремности на здравствене кризе. Буџет програма је више од пет милијарди евра, а спроводи га Извршна агенција ЕУ за здравље и дигиталне технологије (ХаДЕА), преко које се објављују позиви за финансирање.

“Финансирање би могло да буде усмерено на кључне области, међу којима су унапређење дијагностике, лечења и неге код кардиоваскуларних болести и рака, размена здравствених података са остаслим чланицама програма, развој стратегија за критичне лекове и формирање резерви, јачање услуга менталног здравља, посебно за младе, као и иницијативе у вези са прекограничним здравственим претњама“ навели су из Европске комисије.

Pleased to sign, together with 🇷🇸 Minister Lončar, Serbia’s association to the #EU4Health Programme, a milestone that strengthens our partnership & opens new opportunities for Serbia’s health sector from 1 January 2026.
Looking forward to continuing our close cooperation.
🇪🇺🤝🇷🇸 pic.twitter.com/vDd1Js2NAP

— Oliver Varhelyi (@OliverVarhelyi) December 8, 2025

Према речима Верхељија, фокус је да се побољша здравствена заштита како у Европској унији тако и у земљама кандидатима за чланство.

„То је прекретница која јача наше партнерство и отвара нове могућности за здравствени сектор Србије од 1. јануара 2026. године. Радујемо се наставку наше блиске сарадње”, написао је он на друштвеној мрежи “X”.

За министра Лончара приступање овом програму не значи само финасијску потпору, већ и потврду да се здравствени систем Србије развија у сладу са стандардима ЕУ.

„Овај програм нам омогућава не само финансијску и техничку подршку, већ и укљученост у европску здравствену заједницу, у којој грађани Србије треба да заузму равноправно место“, истакао је Лончар и додао да је циљ којем Србија тежи снажнији, модернији и ефикаснији здравствени систем који ће бити потпуно усклађен са стандардима Европске уније, али истовремено прилагођен потребама наших грађана.

Међутим, који су то пројекти са којима ће српско здравство аплицирати и које бенефите у здравственој заштити ће грађани од наредне године имати, до закључења овог текста, из Министарства здравља нису одговорили.

Саговорници Данаса, који су својевремено били на челу здравствених установа, сматрају да је приступање овом европском фонду шанса за српско здравство, али указују и шта је оно чиме би требало да се водимо.

Ракић: Србија ће морати да реформише здравствени систем

„Ово је значајан корак за здравствени систем Србије као такав и уопште за придруживање ЕУ. Грађанима Србије ће ово доста значити када је у питању доступност здравственог система. Међутим, држава ће морати да реформише постојећи здравствени систем да би се он уклопио у регулативу Европске уније. То ће се односити како на организацију рада здравствене службе, начин финасирања, рад лекара да би се постојећи систем учинио ефикасним како за пацијенте тако и за докторе”, каже за Данас посланица Народног покрета и специјалиста гинекологије и акушервста др Снежана Ракић.

Делић: Фондове треба искористити за нову инфективну клинику за 21. век
Њен колега, из редова странке Србија Центар инфектолог и редовни професор Медицинског факултета у пензији др Драган Делић каже да не би волео само да да се новац из тих фондова троши нестручно. Сматра да га треба уложити у најпотребније, ургентне ствари.

„Апсолутно поздрављам спремност Европе да нам помогне. То је нешто што је позитивно и наша шанса, само је треба стручно искористити. Треба неко да дефинише који су наши приоритети, зашто су то наши приоритети, да се направе програми и да се онда аплицира. Европа је сигурно испред нас по организацији и квалитету здравствене заштите и ми имао од њих шта да учимо сигурно, а ако још нуде и новац то је фантастично. Само не бих волео да се новац троши нестручно, без покрића. Иза свих тих програма треба да стану институције, а сигурно да има толико ствари које се могу применити”, каже наш саговорник.

Делић указује да би поред кардиоваскуларних и онколошких болести морало да буде места и за инфектологију, конкретно за нову инфективну клинику за 21. век.

“То је нешто што је неопходно с обзиром где се Србија географски налази, да смо отворени према свету, да многима не требају визе за улазак у нашу земљу, да постоје директне авионске линије али све то повећава епидемиолошки ризик од уноса нових инфективних агенаса. Морамо да будемо спремни, а инфективна клиника је прва у тој линији одбране од појединих инфективних болести познатих, али и непознатих као што је био ковид. По мени, те фондове би требало искористити за једну инфективну модерну клинику за 21. век, о чему говорим већ годинама”, наводи он.

Једна таква клиника би, каже Делић, могла да прихвати тај ризик и буде прва одбрана од могућих епидемија, односно пандемија.

„Ако је програм ЕУ4Хеалтх настао као одговор на пандемију ЦОВИД-19 дајте да се спремимо за неке нове пандемије, јер је питање само времена и то стално говорим. Мени није дилема да ли ће бити нових епидемија и пандемија, већ када ће се десити и са којим инфективним агенсом“, закључује доктор Драган Делић.

Foto: N Kovačević

Р. Марковић Данас