Нова школска година требало би да почне у понедељак. Средњошколци за 1. септембар најављују протест под називом „Средњошколци памте“, међутим синдикати који окупљају запослене у просвети нису се оглашавали. Снежана Романдић из Уједињеног синдиката просветних радника Србије каже да запослени не позивају на штрајк и обуставу наставе, док Никола Ћурчин из Независног синдиката просветних радника Србије наводи да очекују „тињајући протест“ и то у одређеним школама које су под највећим видом репресије, те да ће вероватно то кроз неколико месеци прерасти у национални проблем.
Средњошколци у блокади за 1. септембар осим протеста најављују и комеморативну шетњу у знак сећања на страдале у паду надстрешнице на Железничкој станици у Новом Саду уз поновни позив да одговорни за то буду приведени правди. Директорима школа су упутили захтев да настава буде обустављена за све, осим за пријем првака. Међутим, какав је став запослених у просвети из синдиката се до сада нико није оглашавао.
Никола Ћурчин из Независног синдиката просветних радника Србије за Н1 каже да у том синдикату очекују “један тињајући протест” и то првенствено у школама које су под највећим видом репресије, где је било отпуштања запослених који су били у обустави рада и смене директора.
“Ту ће почети, а вероватно ће то кроз месеце поново прерасти у један национални проблем, зато што просто не можете остати неми на овакве ситуације. Нажалост или на срећу, како год, без суштинских испуњења захтева студената – у овом тренутку су то избори, без неке катарзе у друштву ми нећемо моћи да имамо нормалну школску годину”, објашњава он.
Говорећи о отказима запосленима и непродужавању уговора онима који су били на одређено, Ћурчин каже да је то део једне политике да се врши репресија према наставницима који су на одређено време, а који нису били политички подобни или су изашли у сусрет родитељима.
“То је нешто што је сада попримило размере епидемије. То су људи који често раде више година на одређено време, пошто за нас не важе уобичајни закони. Конкурси се не расписују, неће бити расписани ни ове године. Дакле, вишегодишњом забраном запошљавања смо дошли до тога да имамо више десетина хиљада људи на одређено време и они су згодни за вршење притиска”, навео је он.
Снежана Романдић из Уједињеног синдиката просветних радника Србије наводи да последњих неколико година имамо тешке школске године, те да је последња, у том смислу, била баш изузетна.
“Уколико посматрам овај тренутак, дакле, 1. септембар, од стране колега нема позива на штрајк, дакле, нема разговора о томе да би се поново ушло од 1. септембра у некакве обуставе или штрајкове и то, као никада до сада, готово да је велика тишина на ту тему”, наводи она.
На питање да ли је то зато што су људи уплашени или зато што нема разлога за штрајк, она истиче да је мишљења да то није зато што нема разлога за штрајк.
“Стање по школама је тешко, људи су подељени, после свих ових протеста, после свих ових дешавања, атмосфера у школама је некако напета, многе школе имају нове директоре које не познају. Није то уобичајена школска година, као да смо у рат ушли, у нову школску годину, али некако велика је горчина међу људима који раде у школама, осетили су се изопштени од свега, можда и незаштићени од оних који су викнули, кренимо у све ово, а да није било, дакле, када говоримо о нама, запосленима, некаквог промишљења како да сачувамо колеге које су на одређено, директоре који су подржали своје запослене“, наводи Романдић.
Истиче да је постојала илузија да ће стати све ако школе стану.
“Није стало. То је проблем. Уколико друштво као целина не буде схватило под један, оно што стално говоримо да нам је образовање неопходно, да би нам деца стасавала како треба и да као друштво опстанемо, и да подржи целу ову причу каква јесте, да се консолидује све то, то не може само да буде на школама. Дакле, школе не могу бити једине које ће бити у томе”, истакла је она.
Foto Printskrin n1
