Воду из чесме ризичног квалитета пију становници 68 градова Србије. Вода у тим градовима садржи амонијак, хуминске супстанце, гвожђе, манган, нитрите, бактерије фекалног порекла који могу бити штетни по људско здравље.
Оно што се зна годинама уназад јесте чињеница да кад становници Зрењанина одврну славину, из ње потече жућкаста вода која има непријатан мирис. Са друге стране Кикинђани пак када се купају не могу да исперу сапун.
Градови као што су Кикинда, Врбас, Бела Црква, Инђија, Младеновац, Тител константно кубуре са пијаћом водом која не задовољава услове правилника о хигијенског исправности. Вода у овим градовима није исправна ни физичко-хемијски, нити микробиолошки.
Према подацима Института за јавно здравље “Батут” од 155 контролисаниг водовода око 44 одсто њих не успева да обезбеди хемијски и микробиолошки исправну воду за пиће.
Исправну воду за пиће у Војводини има само 7 водовода од могућих 42, док је у Централној Србији другачија прича, па тако исправна вода је у 80 од 113 контролисаних водовода.
– Стање није тако добро. Морамо се потрудити да што пре поправимо ситуацију. Добро је то што се из године у годину уочава благо побољшање квалитета. Међутим, тај благи пораст није праћен побољшањем и микробиолошког квалитета воде. То значи да у тим водоводима и даље има бактерија и то најчешће колифорних, које изазивају цревне инфекције, али и ешерихије коли. Оно што је још већи проблем јесте што већина водовода и даље користи хлоришу воду мислећи да ће вода бити боља. А управо се због хлорисања воде јављају трихало метани, као што је то сада случај у Панчеву. Само када би хлор заменили са хлор диоксидом ситуација би била много боља – објашњава за „Блиц“ Драган Манојловић, професор Хемијског факултета Универзитета у Београду.
Према „Батутовим“ подацима, најгоре стање је у Средњобанатском округу где је вода 96,4 одсто физичко-хемијски неисправна. Након тога следи Севернобанатски округ где је вода неисправна у 84 одсто случајева.
Вода из водовода у војвођанским окрузима садржи арсен, хуминске супстанце (од земље), гвожђе, амонијак, манган, нитрите и нитрате, док водоводи у Шумадијском округу у долини Мораве садрже веће концентрације нитрата.
– Вода која садржи хуминске супстанце, поред тога што дају непријатан укус, проблем је што ремете метаболизам гвожђа. Њихов садржај у води више је проблематичан због тога што приликом хлорисања настају трихалометани који су врло токсични и канцерогени. Велики и континуирани унос мангана може довести до настанка Паркинсонове болести. Већа концентрација гвожђа нема здравствених проблема, али даје лош укус води. Нитрити и нитрати су проблематични јер код деце изазивају промену хемоглобина – метхемоглобију. То је смањење кисеоника у крви – истиче професор Манојловић.
С. Тодоровић Блиц
