Законодавни процес приликом усвајања медијских закона није у потпуности завршен у складу са правним тековинама ЕУ и европским стандардима. Србија је остварила ограничен напредак када је реч о слободи изражавања. Понашање државних и локалних власти изазива понекад ефекат застрашивања, па и аутоцензуру, те високи званичници треба да се уздрже од сталног коментарисања рада новинара. Пету националну фреквенцију РЕМ није доделио, без икаквог веродостојног образложења, нити успео да демонстрира своју независност.
Ово су неки од закључака који се наводе у годишњем извештају о напретку земаља кандидата Европске комисије, а који је представљен данас.
На почетку образлагања о медијској ситуацији у Србији, Европска комисија је навела да је Србија наставила да спроводи акциони план Медијске стратегије, те подсетила на усвајање медијских закона, упркос великим кашњењима при њиховој изради, пише Н1.
„Након јавних консултација, консултација са медијским удружењима и ужурбаних консултација са Европском комисијом – усвојени су амандмани на законе о јавном информисању и медијима и о електронским медијима, пре распуштања парламента у октобру 2023. године“, подсетили су у извештају.
Европска комисија сматра да ће нови закони ојачати независност Регулаторног тела за електронске медије (РЕМ), да ће кодификовати улогу Савета за штампу и транспарентије представљати процес јавног суфинансирања.
„У контексту избора, забрана медијског извештавања о званичницима који су такође кандидати, а који учествују на организованим отварањима инфраструктурних или других објеката, продужена је на 30 дана, што је побољшање постојећег стања“, додају.
Шта није сасвим у складу са ЕУ?
Међутим, истичу, законодавни процес није у потпуности завршен у складу са правним тековинама ЕУ и европским стандардима.
Власништво медија од стране предузећа које је основала држава била је веома разматрана тема, наводи се у извештају. Како даље стоји, учињен је важан корак у погледу примена ЕУ критеријума на процену државне помоћи, међутим – оно што би требало да се побољша су антимонополска правила и правила контроле спајања компанија, на начин да се штити медијски плурализам и уређивачка независност.
Имплементација тих заштитних мера мора да се пажљиво прати у пракси, истичу.
„У августу 2022. РЕМ објавио позив за доделу пете дозволе за медијски сервис са националном фреквенцијом, која још увек није додељена, без веродостојног оправдања“, подсетили су.
Политички и економски утицај на медије и даље забрињава, додају.
Из ЕК истичу да Србија треба хитно да предузме мере којим ће се супротставити анти-ЕУ наративима „које пропагирају бројни медији и да се супротстави манипулацији информацијама и страном мешању, посебно у контексту руске агресије на Украјину“.
Европска комисија ближе је објаснила следеће кораке које Србија треба да предузме:
„У решавању постојећих недостатака, Србија треба да примени своју Медијску стратегију и акциони план без даљег одлагања, на транспарентан, ефикасан и инклузиван начин, поштујући реч и дух циљева те стратегије и приоритетно да се фокусира на спровођење прошлогодишњих препорука:
јачање безбедности и сигурности новинара и посебно да се усресреди на следеће – високи званичници да се уздржавају од етикетирања или вербалних напада на новинаре; и/или било какве претње и случајеви физичког и вербалног насиља да се брзо прате и, по потреби, јавно осуде, истраже или да се (починиоци) кривично гоне;
јачање медијског плурализма, укључујући спровођење мера у складу са Медијском стратегијом која се односи на функционисање, мандат и независност РЕМ-а и јавног сервиса;
обезбеђивање транспарентног и правичног суфинансирања медијских садржаја који служе јавном интересу и пуне транспарентности по питању рекламирања и власништва над медијима.
Економски фактори
Политички и економски утицај на медије и даље изазива забринутост.
„Медијска стратегија предлаже мере за решавање питања транспарентности у власничким структурама и правичности у финансирању медијских садржаја и реклама из државних средстава. Процес приватизације медијског сектора тек треба да буде завршен у складу са циљем постављеним у Медијској стратегији. Медијска стратегија је такође истакла одсуство одговарајућих критеријума и механизма за процену постојања медијског плурализма и мере усмерене на решавање ових питања“, наводе они.
Застрашивање новинара
Случајеви претњи, застрашивања и насиља над новинарима и даље изазивају забринутост, посебно на локалном нивоу, истичу из ЕК.
„Настављени су вербални напади и кампање клеветања новинара, укључујући вербално насиље над новинаркама“, кажу.
РЕМ и тужилаштво ретко када реагују, упозоравају из ЕК.
„Упорни коментари високих званичника на дневни и истраживачки рад новинара не дозвољавају да се створи амбијент у којем слобода изражавања може да се врши несметано“, сматрају.
Полиција и тужилаштво су брзо реаговали на неколико случајева напада и претњи, радећи са Радном групом за безбедност новинара, пише у извештају.
„Међутим, случајеви претњи, застрашивања, говора мржње и насиља према новинарима забрињавају, као и повећање стратешких тужби против учешћа јавности (СЛАПП), посебно оних покренутих од чланова државних и локалних власти, могу изазвати ефекат застрашивања, укључујући аутоцензуру“, навели су.
Два главна новинарска удружења у Србији бележе пораст физичких напада и претњи по њихову имовину у 2022. години у поређењу са 2021.
Случај упада у двориште Н1 споменут је у извештају Европске комисије. „У јуну 2023. група демонстраната ушла је у приватни посед једне кабловске телевизије, без реакција власти, полиције или судства“, подсетили су они.
Такође је, како се констатује, примећен пораст стратешких тужби против учешћа јавности (СЛАПП) од стране чланова државних и локалних власти.
Случајеви су покренути, на пример, против једног истраживачког портала и локалних медија.
Истраживачки новинари су такође наставили да се суочавају са честим одбијањем јавних органа да открију информације или дају било какав одговор (како наводе из ЕК – „административна тишина“).
Даље стоји, могућност новинара да извештавају о кривичном поступку који је у току је превише ограничен у законском оквиру.
Републички јавни тужилац је 2022. године евидентирао 83 почињена кривичних дела против новинарима (87 случајева у 2021). Од тога је осам предмета одбачено, указују из ЕК.
Осуда локалног званичника и затворска казна је потврђена у поновљеном суђењу за случај подметања пожара на кућу истраживачког новинара у децембру 2018. године, након што је ранија одлука укинута 2021.
Још једна осуђујућа казна, између осталих, изречена је у случају напада на локалну радио станицу, упркос изазовима у процесу.
Бројни други случајеви, укључујући и претње смрћу, још увек нису решени, наводи се у извештају.
У тексту се напомиње и да је Апелациони суд покренуо поновно суђење у случају убиства Славка Ћурувије, да је завршно рочиште одржано у марту 2023, те сада чека на коначну пресуду више од 24 године након његовог убиства.
Нема развоја догађаја у друга два случаја убиства новинара из 1994. и 2001. године, констатује се у извештају.
„РЕМ не успева да демонстрира своју независност“
Након што су објаснили законодавно окружење и како је текло усвајања тзв. „медијских закона“, те шта они подразумевају, ЕК је истакла да „РЕМ не успева да демонстрира своју независност на доследан начин“ и да „спроводи свој мандат у потпуности, чувајући медијски плурализам и професионалне стандарде“.
„У јулу 2022. РЕМ је доделио све четири лиценце за националну телевизију – које важе осам година – истим претходним власницима лиценци и поред тога што су од РЕМ-а добијали упозорења због прекршаја својих законских обавеза у претходном периоду“, стоји у извештају
Неколико од ових канала је наставило да не поштује законске одредбе, наводе.
„РЕМ је у августу 2022. објавио позив за доделу пете дозволе за медијску услугу са националном фреквенцијом, која још увек није додељена, без веродостојног оправдања„, пише у извештају.
Према објављеном позиву, РЕМ је требало да одлучи у року од 30 дана од објављивања листе квалификованих кандидата, подсећају.
„Савет РЕМ обуставио је рад између 9. и 21. децембра, тврдећи да протестује против јавних критика које је добио у вези са недодељеном петом фреквенцијом. РЕМ је касније наставио са радом, али је једнострано одлучио да не настави са доделом пете фреквенције, док је притужба коју је поднео један подносилац на чекању на Управном суду“, наводе они.
Ситуацију након мајских масовних убистава, ЕК је описала на овакав начин:
„Упркос чињеници да неколико ТВ канала емитује садржаје који подстичу отворену или прикривену мржњу или насиље, укључујући обезбеђивање платформе осуђеним ратним злочинцима, РЕМ је закључио да су сви медији, осим једног, у целини су испунили одредбе Закона о електронским медијима.“
У поменутом периоду, пише ЕК, неколико ТВ канала са националним фреквенцијама, укључујући ТВ Пинк и Хаппy ТВ, нису испунили сопствене обавезе и обавезе на програм за децу, културу и образовање, на основу чега су добили (обновљену) националну фреквенцију.
„У мају 2023. РЕМ је доделио кабловску и ИПТВ лиценцу (Информер ТВ, прим.аут) издавачу штампаног таблоида који, према Савету за штампу, често крши етички кодекс понашања“, навели су они.
У јуну 2023. један члан Савета РЕМ-а поднео је оставку због неслагања са радом и понашањем регулатора.
„Србија треба да предузме хитне мере како би се супротставила анти-ЕУ наративима које пропагирају бројни медији и да се супротстави манипулацијом информацијама и страном мешању, које је најочигледније у контексту агресорског рата Русије против Украјине“, наводи се у извештају.
ЕК је подсетио да РЕМ није забранио Руссиа Тодаy, те да је овај медиј, како пишу, промовисао регрутовање војске за Вагнерову паравојну групу, што је забрањено српским законодавством, али није испраћено кривичним гоњењем. Ове куће, заједно са Спутњиком Србија и другим локалним медијима, производе и/или шире садржаје који манипулишу информационим окружењем у Србији, сматрају.
Јавни сервиси
Како пише ЕК, заступљеност свих политичких партија на јавном сервису унапређена је током изборне кампање у пролеће 2022. године, али се после тога није наставила у истом обиму.
„Локална цивилна друштвена организација која прати централне информативне емисије на пет телевизијских канала са националном покривеношћу у периоду од јуна 2022. до маја 2023. израчунала је да је владајућа коалиција добија 95 одсто времена у програму, а опозиција пет одсто; овај однос је био сличан и за јавни емитер РТС 1 (94 одсто према шест одсто)“, наводе они.
Поједини медији умањивали величину протеста
Дошло је до низа мирних масовних протеста грађана – Србија против насиља – почев од маја, уз подршку неколико опозиционих партија, подсећа Европска комисија.
„Слобода окупљања је била гарантована и протести су се углавном одвијали несметано. Међутим, протести су понекад били праћени вербалним нападима на учеснике од стране политичара и једног дела медија, који су константно умањивали величину протеста у својим извештајима“, наводе они.
Родни стереотипи
Улога медија у производњи и репродукцији родно заснованог насиља и родних стереотипи и даље забрињава, укључујући и оне извештаје који на проблематичан начин представљају жене жртве фемицида или жене на руководећим позицијама или на позицијама доношења одлука, наводе из Европске комисије.
Дискриминаторне ставове и вербално насиље против жена понекад су изражавали и посланици и друге јавне личности.
Foto: EPA-EFE/CLEMENS BILAN
