Шта прописује план из 2019. године: Како ће Ушће изгледати у наредним годинама
Природњачки музеј, панорамски точак, акваријум… Дугачак је списак објеката који би требало да се граде у парку Ушће у Београду. Идејно решење за неке од објеката је већ израђено, а аутори тврде да се зелена визура неће мењати. Грађани замерају што се уопште и помишља градња на том месту, док део струке упозорава да је посао урбаниста да ове просторе штити.
Како ће Ушће изгледати у наредним годинама – питање је које све чешће постављају и струка и грађани. А одговор се налази у Плану детаљне регулације из 2019. године.
„Тим планом се прописује градња на парковској зеленој површини. То је оно што не ваља“, каже Марко Јакшић, архитекта и урбаниста из иницијативе „Београд остаје“.
Односно, план предвиђа проширење Музеја савремене уметности, нови Природњачки музеј, панорамски точак и акваријум. Аутори идејног решења наводе да је циљ да се нови објекти успешно „утопе“ у простор Парка пријатељства.
„Цела наша идеја је да у том простору реагујемо са крајњим обзиром према ономе што уносимо у простор. То значи да не буде видљивог артефакта, да не буде објекта који ће конкурисати затеченим вредностима, неспорним вредностима“, каже Бранислав Митровић, академик, универзитетски професор и аутор предложеног решења изградње.
Активисти као вредност виде и 28 зрелих стабала, која ће, тврде, бити уклоњена реализацијом пројекта.
„Ако неко од затеченог дрвећа изместимо, или не буде могло да се измести а врло их је мало, ми ћемо сигурно надокнадити… Ту је у питању, код акваријума, више од 100 нових садница“, тврди Митровић.
Грађани и део струке не доводе у питање идејно решење, већ план по коме је оно израђено.
„Један од основних послова урбаниста, ово нема везе са Браном и конкурсом, је да штити те празне просторе и да их не доживљава као већина овог народа – као још увек неизграђене“, каже архитекта Бојан Ковачевић.
„Град развијају професионалци, а на основу инпута градске управе. А градска управа и ти професионалци морају да виде шта је најоптималније за ту заједницу“, каже Иван Рашковић, архитекта, универзитетски професор и председник жирија на конкурсу.
„Али у овом граду људи желе да живе онако како сматрају да је њима најбоље. А то је да само возе ролере по Ушћу, рецимо“, истиче једна грађанка.
Са друге стране, пројектанти уверавају да ће зелена визура од Бранковог моста до некадашњег хотела Југославија бити задржана.
На овом простору планира се и градња Филхармоније, станица гондоле, а радови на пристаништу за ЕXПО су већ увелико у току.
Фото Принскринн1
Милош Зекић Н1
Аутор:
