Уз дупло веће плате џепови све празнији упркос томе што се власт хвали да је плата у еврима крајем прошле године била 96 одсто већа него крајем 2012, пре једне деценије са упола мање динара могло је да се купи више јогурта, зачина, тост хлеба, смрзнуте рибе, поврћа него сада. Пензионери су прошли још горе, јер су им примања реално смањена за 5,6 одсто, док су плате повећане 28 одсто. У последње три године примања највише расту, али у исто време губе трку са ценама основних животних производа, пише НИН.
Опозициони медији у рукама тајкуна и даље не могу да прихвате економске успехе Србије, па тако настављају да објављују неистините текстове… Истина је да су у последњих десет година, откад је Александар Вучић на власти, плате у Србији расле много брже од плата земаља у региону…
Истина је и да је у децембру прошле године просечна плата у Србији износила 718 евра, иако су се до пре само неколико година смејали Вучићу који је тада обећавао плате од 500 евра. Истина је и да су плате у Хрватској… те 2012. износиле 748 евра, а у Србији 329 евра.
Дакле, нама су плате порасле 96 одсто у датом периоду, а њима много мање, неких 44 одсто. Имајте у виду да смо у тим годинама прошли и кроз тежак период фискалне консолидације. Том динамиком и том брзином, ми убрзо стижемо и плате у Хрватској. Упркос свим изазовима, настављамо да постижемо економске успехе, свидело се то некоме или не. И да, јесмо лидери у региону. Нема предаје!
Овако је почетком марта на свом Инстаграм-налогу на један текст објављен на порталу Нова.рс реаговао министар финансија Синиша Мали. Пре њега, председник Вучић је у више наврата тврдио да је иза нас „десет економски најбољих година у историји Србије“, а гостујући на РТС-у ту тврдњу поткрепио је речима да је у односу на 2012, пише НИН.
Србија имала највећи раст плата у региону. „Постајемо први пут први (по висини зарада), иако смо пре осам година делили треће и четврто место у региону“, рекао је Вучић. Истовремено је на скупој кинеској табли написао да је просечна зарада у децембру 2022. у Србији била 718 евра, а у Црној Гори 726 евра. Уз то је „заборавио“ да је у Хрватској од прошле јесени просек прескочио хиљадарку, па је у новембру био 1.029, а у децембру 1.049 евра.
У међувремену свима је постало апсолутно јасно зашто власт избегава да говори о реалном кретању, које укључује и ефекте инфлације, већ зараде искључиво приказује у еврима.
На тај начин ствара се привид да плате расту много брже, с обзиром на то да дуже од деценије курс мање-више тапка у месту, јер је крајем 2012. евро вредео 114, а данас вреди 117,3 динара. Самим тим и плате у еврима значајно више расту од њихове куповне моћи.
Уосталом, на сајту Министарства финансија могу се пронаћи подаци из којих се лако може израчунати да је од краја 2012. до краја прошле године просечна нето зарада реално повећана за само 28 одсто, док је истовремено реална вредност просечне пензије смањена за 5,6 одсто. Упркос томе што пензије, како власт воли да нагласи, „никада у историји нису биле веће“.
Кључни проблем је у томе што просечни грађани велики део примања не претварају у евре, већ их углавном троше за куповину основних намирница и других потрепштина, чије цене, за разлику од курса, не мирују.
Уосталом, и према подацима званичне статистике, инфлација је у претходних 12 месеци достигла 16,1 одсто, с тим што су чврста горива поскупела 48,5 одсто, станарине 33, храна 26 (млеко, сир и јаја 43, хлеб и житарице 25, поврће, уља и масти 23), струје и гаса 25 одсто… Истине ради, инфлација је почела значајније да нагриза приходе становништва у Србији последњих годину и по дана, када је запљуснула и друге делове света и постала глобални проблем.
Развијене земље успеле су, међутим, да преокрену њен тренд и од прошле јесени инфлација тамо пада тако да је са вишедеценијског максимума сада око пет одсто у САД и испод седам процената у еврозони, док у Србији још није достигла свој „пик“.
Уз то, већина економиста не дели оптимизам гувернерке НБС Јоргованке Табаковић да ће до краја године она бити упола мања него што је сада, дакле око осам процената.
Истовремено, за већину грађана и сада је инфлација много већа од званичних 16,1 одсто. Колика је тачно, то зависи од тога на шта троше највећи део примања.
За оне који не лете авионом (цене авио-карата се у протеклих годину дана нису мењале, а и оне утичу на званичну инфлацију), али сваки дан купују хлеб, млеко, јогурт, месо, поврће, воће и друге основне животне намирнице, а повремено уље, маст и још неке друге потрепштине, њихова индивидуална инфлација је вероватно и дупло већа од званичне.
У настојању да утврди праву меру раста стандарда НИН је замолио један трговински ланац да нам достави тачне малопродајне цене производа који су могли на њиховим рафовима да се нађу и у новембру 2012. и у новембру 2022. Тај месец одабран је да би се избегли ефекти једнократних бонуса, који се по правилу исплаћују у децембру, што просек за последњи месец увек диже изнад уобичајеног нивоа.
Уосталом, у децембру прошле године просечна нето зарада износила је 718 евра, а просек за првих 11 месеци био је 630 евра. Слично је било и пре деценију и по, када је просечна плата у децембру 2008. износила 439, а за целу годину 402 евра. А колико је последњи месец атипичан, доказује и податак да је просек за децембар 2008. био већи него за целу 2017. (395 евра) и 2018. (420 евра) и да је тај ниво премашен тек 2019, када је просечна зарада била 466 евра.
Анализа је показала да је цена „корпе“, у којој се нашло 75 производа, у претходних 10 година порасла са 12.486 на 17.419 динара или за 39,5 одсто. За дивно чудо, овај раст чак је донекле био и мањи од званичне инфлације, која је у том периоду достигла 44 одсто.
Но, као и обично, ђаво се крије у детаљима. Први проблем је што је укупни рачун за ту „корпу“ скоро девет година мировао, јер је 2020. за њу било потребно само 1.110 динара више него 2012, да би само у прошлој години цех порастао за 3.832 динара или више од 28 одсто. А те године је званична инфлација била 15,1 одсто.
Други, за потрошаче већи проблем је што они за своја примања могу купити мање неких производа него што су могли раније.
Конкретно, у новембру 2012. за просечну зараду од 42.395 динара могли су да купе 706 паковања „алева“ додатка за рибљу чорбу од 90 грама, а у новембру 2022. плата од 78.326 динара није била довољна ни за 572 паковања, јер је у међувремену тај артикал поскупео чак 128 одсто, са 60 на 137 динара.
Зато су некада, са мање пара могли да купе за четвртину више додатка за рибљу чорбу.
Није, нажалост, то усамљен пример. За просечну плату прошлог новембра могло је да се купи 1.740, а десет година раније 2.199 чаша Имлековог јогурта „кравица“ од 180 грама.
Некада је, мерено чашама „кравица“ јогурта, куповна моћ просечне плате била 22 одсто већа. Исто важи и за смрзнути помфрит Фрикома у паковањима од килограма, чија је цена са 210 повећана на 470 динара, па се некада за просечну плату могло купити скоро 202 килограма, а сада не може ни 167 килограма смрзнутог помфрита.
Некада је плата вредела 44 паковања „алева“ слатке паприке од 100 грама више него сада, јер је у међувремену она поскупела са 135 на 290 динара или 114,8 одсто, док је плата номинално порасла 84,75 одсто. Више од плата повећане су и цене тост хлеба путеро од 500 грама (Дон Дон), са 100 на 190 динара (90 одсто) и смрзнути панирани рибљи штапићи од 300 грама (Фриком), са 209 на 390 динара (86,6 одсто).
Битније се куповна моћ просечне зараде није повећала ни за оне који више од просека конзумирају минералну воду „минаква“ од два литра, која је поскупела са 36 на 65 динара, док је цена Полимарковог благог кечапа у боци од 500 грама повећана са 102 на 180 динара, Рубиновог оригинал вињака у литарском паковању са 715 на 1.250 динара, сланих штапића „пардон“ са кикирикијем (Марбо) од 120 грама са 63 на 110 динара, литарског паковања јогурта „баланс“ (Имлек) са 110 на 190 динара, павлаке „кравица“ са 20 одсто млечне масти од 180 грама са 54 на 93 динара, а трапист сира Млекопродукта са 1.050 на 1.800 динара по килограму.
Сви ти производи поскупели су, наиме, за више од 70 одсто. Уз њих, значајно су, од 50 до 70 процената, повећане и цене још 20 артикала – мајонеза, чоколадних бананица, свежег и чоколадног млека, зачина, сардина, стоног маргарина, павлаке, смрзнуте бораније и грашка, обичне и нес кафе, чајне кобасице, месног нареска, сира, сникерс чоколада, куваног парадајза, паштете у цреву…
Још горе од запослених прошли су пензионери, чија су примања између новембра 2012. и 2022. у просеку повећана са 23.563 на 33.742 динара или 43,2 одсто, док су цене 34 од посматраних 75 производа расле брже. При томе су дупло више од пензија повећане цене шест артикала, који су поскупели у распону од 86,6 до 128,3 одсто. Иако су им пензије значајно „повећане“, најстарији сада за њих могу да купе 135 флаша минералне воде „минаква“ од два литра, шест литара Рубиновог вињака, 36 литара Имлековог јогурта „баланс“ или 3,6 килограма траписта „бисер“ Млекопродукта – мање него што су могли за просечну пензију крајем 2012.
За Огњена Радоњића, професора економије на Филозофском факултету, прави показатељ стандарда је однос просечне зараде и просечне потрошачке корпе.
„У новембру 2012. просечна зарада покривала је 66 одсто, а деценију касније 84 одсто просечне потрошачке корпе. Сувишно је наглашавати да је још увек просечна плата за 16 одсто `краћа` од просечне потрошачке корпе, и све то по њиховој надуваној статистици“, истиче Радоњић, по чијој рачуници стандард грађана, мерен односом просечних плата и потрошачке корпе, расте по стопи од само 2,4 одсто годишње. Укупно за 27,3 одсто, што одговара и укупном реалном расту БДП-а Србије у том периоду од око 26 одсто, односно бледих 2,3 одсто годишње, закључује Радоњић.
Трговци који су НИН-у доставили упоредни преглед цена истичу да се у Србији најбоље живело крајем 2021, када се за просечну плату могло купити пет „корпи“ са изабраних 75 артикала. Те године куповна моћ, по њиховој рачуници, била је чак за 50 одсто већа него 2012.
Нажалост, инфлација, која се размахала лане, вратила је куповну моћ на ниво из 2019. и тиме, како кажу, „обрисала“ све добитке из 2020. и 2021. Након свега, куповна моћ је крајем прошле године била за 32 одсто већа него 2012, али и 18 одсто мања него 2021. А стара пословица каже да је најгора клетва – дабогда имао, па немао. Оно што трговце додатно брине је што се инфлација не смирује, о чему сведочи и податак да од 2021. ниједан артикал у малопродаји није појефтинио, док су само четири задржала старе цене.
О стварној куповној моћи потрошача сведочи и раст малопродајних цена 20 артикала из једног другог великог трговинског ланца, с тим што се ценовници односе на 1. март 2015. и исти датум ове године. Из њих се види да је у последњих осам година цена парадајза удвостручена, са 200 на 400 динара, банане су поскупеле са 150 на 220 динара, килограм свињског бута без костију са 380 на 740 динара, а јунећег са 680 на 1.300, литар сунцокретовог уља са 117 на 220 динара, паковање од 400 грама тестенина са 55 на 90, килограм шећера са 63 на 115, кухињске соли са 40 на 70, а брашна тип 400 са 65 на 85, паковање кафе од 200 грама са 245 на 340, чоколада „менаж“ од 100 грама са 100 на 130, а „милка“ чоколаде од 80 грама са 80 на 158, шампон за косу од брезе са 120 на 160, а паковање од четири килограма детерџента „маунтајн спринг“ са 1.170 на 1.799 динара.
Рекордер, је ипак, паста за зубе аквафреш од 75 милилитара, чија је цена скочила са 310 на 680 динара или скоро 120 одсто. Ако је за утеху, јабуке ајдаред појефтиниле су са 210 на 100 динара, а краставац са 300 на 250 динара за килограм. Ових дана је у прилогу Београдске хронике РТС-а објављено да су у истој продавници пре две године килограм шећера, пилећи филе, литар уља, јогурта и млека и паковање јаја коштали 1.170 динара, лане 1.468, а сада 1.750 динара. За само две године та „корпа“ је поскупела 50 одсто.
Отуда и не чуди онако жестока битка за ћевапе по упола мањој цени прошле недеље у трговинама Лидла у Крагујевцу и Шапцу. И то довољно говори колико је данас у Србији људима са мањим приходима од просечних важан сваки динар. Упркос томе што их председник уверава да ће просечна плата већ у марту да буде 750 евра, до краја ове године 820, а до краја 2025, као што је и више пута обећао, 1.000 евра.
Но, док он тврди да ће просечна плата у марту у Београду прећи границу од 1.000 евра (иако ће званични подаци о мартовским зарадама бити доступни тек у другој половини маја), већина запослених у Србији у јануару ове године имала је на располагању скоро упола мање од тога, јер је медијална зарада била 62.964 динара или 536 евра.
При томе је, према званичним статистичким подацима, просечна плата у јануару ове године била номинално за 16,7 одсто, али реално за само 0,8 одсто већа него пре 12 месеци. С тим што је и тај реални раст од 0,8 одсто већ појела инфлација, с обзиром на то да су у фебруару потрошачке цене биле за 1,4 одсто веће него у јануару.
На страну што се нигде у званичним подацима не може наћи потврда да је 2012. просечна плата у Србији заиста била 329 евра, као што то тврде и председник Вучић и министар Мали.
Заправо она ниједног месеца те године није била толика, јер се кретала у распону од најмање 345 евра у јануару (36.639 динара по средњем курсу НБС од око 106 динара за евро), до 411 евра у децембру (46.923 динара по средњем курсу од око 114 динара за евро). Али, ако већ тврде да је просечна плата за 10 година повећана са 329 на 718 евра, бар би требало да знају да то није, као што тврди Мали, повећање од „96 одсто“, већ од 118 процената. Биће да је и њима било непријатно колико нам добро иде, па су раст плата, ето, смањили на, ипак, подношљивијих „96 одсто“.
Foto: Dunja Marić/Nova.rs; shutterstock
