Телеком месецима припрема продају већине најзначајнијих телекомуникационих антенских стубова и њихове пратеће инфраструктуре, попут трафо-станица, соларних панела и дела земљишта. Укупно 1.827 ових стубова, од којих се 995 налази у Србији, 725 у Босни и Херцеговини и 107 у у Црној Гори, купује британска фирма Ацтис ГП ЛЛП, открива БИРН.
Далеко од очију јавности, продаја се припрема још од краја прошле године.
У разговору за БИРН директор Телекома Владимир Лучић каже да процес продаје није био тајни, већ да се о продаји антенских стубова одлучивало на међународном тендеру. Лучић тврди да није реч о стратешки важној имовини, али да ће продати све антенске стубове које имају у Србији, Црној Гори и БИХ.
„То се није крило, уз нашу сагласност ИФЦ и ЕБРД су објавили детаље о пројекту и остало ћемо објавити у договору са иностраним пословним партнерима. Цена је још тајна, али је веома значајна, реч је о великој количини новца. Цена је равна са ЕУ трансакцијама”, казао је Лучић.
Некадашња чланица Савета за борбу против корупције Јелисавета Василић у ауторском тексту објављеном још 2020. године у Данасу слаже се са констатацијом БИРН-а о нетранспарентности, наводећи да треба утврдити шта Телеком и власт скривају од грађана и зашто је поступак аквизиција нетранспарентан и неконтролисан, и шта је у тој набавци осетљивост и специфичност, због чега се не оставља писани траг.
Председник Надзорног одбора Телекома је поводом недостатка писмене документације изјавио ДРИ да је о аквизицијама вођена усмена комуникација која је једнака писаној и да од њега није тражена никаква документација и састанци јер се радило о усменој комуникацији због осетљивости питања и специфичности тема где се писана комуникација ређе спроводи, тако да остаје непознато ко је донео одлуку о аквизицијама, ко је извршио контролу и надзор над поступком, ко је ценио сврсисходност аквизиције, што све указује на незаконитости и постојање велике могућности корупције, оцењује Василић.
Из извештаја ДРИ „Ефиканост контроле аквизиција од стране надлежних органа“ број:400-1109/2019-06/25 од 25. новембра 2019. године произлази да је ДРИ вршила ревизију сврсисходности пословања и ефикасност контроле аквизиција у државним предузећима и то ЈП ЕПС, ЈП Србијагас и Телеком Србија а.д.
Ова три предузећа имала су највеће вредности аквизција с тим што је Телеком у 2018. години имао аквизиције у вредности од 94.511.215 (у хиљадама динара), што је у односу на 2017. годину представља стопу раста улагања од 48 одсто, што је највећа аквизиција у јавним предузећима која су контролисана.
Циљ ревизије је био да се утврди у којој мери су законодавни и институционални оквир обезбедили ефикасну контролу аквизиција у наведним предузећима.
ДРИ је констатовала да је скоро немогуће извршити ревизију државне својине јер држава нема регистар свеобухватне евиденције државних предузећа, нити евиденцију државног капитала у тим предузећима, те да је тешко утврдити да ли су аквизиције биле сврсисходне за државни капитал.
Контрола аквизиција је регулисана различитим законима, то су пре свега Закон о министарствима, Закон о привредним друштвима, Закон о приватизацији и Закон озаштити конкуренције.
У складу са Законом о привредним друштвима, одлуку о промени капитала једне фирме доноси власнички орган – скупштина друштва у чијем раду учествују сви акционари.
Из извештаја ДРИ се види да таква одлука није донета од стране скупштине акционара.
Из навода председника Надзорног одбора који су дати ДРИ у току контроле, произлази да је Надзорни одбор о аквизицијама само обавестио Скупштину када је разматран извештај о раду за период од маја 2018. до маја 2019. године.
У смислу члана 4 Закона о јавним предузећима, одлука о промени капитала се доноси од стране НО, али та одлука постаје правно ваљана тек онда када на њу да сагласност Влада.
Увидом у извештај ДРИ не може се утврдити да је донета правно ваљана одлука о аквизицијама, јер нема потребне сагласности.
Према извештају ДРИ, утврђено је да није вршена контрола И надзор од стране Министарства привреде, МТТ, Владе И Одбора за економију јавног сектора, као сталног тела Владе, која је морала бити извршена с обзиром на већински државни капитал.
ДРИ је испитивао да ли је Министарство привреде (у даљем тексту МП) вршило надзор над радом Телекома у вези контроле аквизиција и добио је изјашњење да МП нема у овом тренутку никакву надлежност над радом Телекома, осим да припрема акта о именовању органа управљања.
ДРИ је испитивао да ли је надзор и контролу пословања Телекома вршило Министарство трговине, туризма и телекомуникација (у даљем тексту МТТ) и дошао је до података да ће тек доношењем Закона о електронским комуникацијама, МТТ добити надлежност за успостављање комуникације са свим операторима, али да је до сада вођена само усмена комуникација која није документована, јер прописи који се односе на Телеком не предвиђају обавезу формалног писаног обавештавања.
Према томе, ни МТТ није вршио контолу и надзор у вези са аквизицијом Телекома.
ДРИ је испитивала да ли се аквизицијама Телекома бавио Одбор за економију јавног сектора и добио је извештај Генералног секретаријата дописом од 27. 5. 2019. године да Влада није именовала чланове Одбора за економију јавног сектора, што значи да Одбор не постојии и да није вршио контролу и надзор аквизиција.
Према томе, улагање у аквизиције урађено је без одлуке акционара, без контоле, надзора и одлука министарстава, Владе и Одбора за економију јавног сектора, иако се радило о јавним средствима у износу од 38,29 милијарди динара, што је вредност извршених аквизиција Телекома која су исплаћена из јавне својине И која су прешла у приватне џепове.
Dragan Mujan/Nova.rs
.
