Сва четири репрезентативна синдиката у просвети, одустала су од најављеног штрајка који је био планиран за 16. октобар и који је, како су најављивали, требало да траје до испуњења захтева, односно изједначавања плате са републичким просеком и повећања додатка за одељенске старешине. Захтеви нису у потпуности испуњени, али су синдикати прихватили понуђени Протокол Владе Србије којим ће тражено изједначавање плате добити од 1. јануара 2025. Један од синдикалних потписника Протокола за Нова.рс је рекао да је “ово максимум” који су у овим околностима могли да добију и да су у сваком тренутку “спремни на синдикалну акцију”, уколико држава не буде поштовала оно што је потписала.
“До сада смо имали само усмена обећања, добили смо и један писани предлог Владе којим нисмо били задовољни, а сада први пут имамо папир на коме је печат државе. Испуњење захтева о плати пролонгирали смо за годину дана. Најављени су избори, али то нас претерано није ни интересовало. Желели смо да нешто што смо до сада постигли, ставимо на папир и да обавежемо државу да то испуни. Не Владу, владе су пролазне, да ли ће бити ова влада, друга влада, не интересује нас, овим папиром се држава обавезела”, објашњава за Нова.рс Добривоје Марјановић председник Уније синдиката просветних радника Србије разлоге због којих су репрезентативни синдикати потписали понуђени Протокол и одустали од најављеног штрајка
Он је истакао да је Протокол “милиметарски корак” ка испуњавању циљева и да ће синдикати пратити сваки потез државе када је у питању испуњавање или неиспуњавање потписаног, те да су спремни на синдикалне акције, уколико дође до било каквих пропуста.
Шта су синдикати тражили, а шта су добили?
Сва четири репрезентативна синдиката у просвети, односно, Синдикат радника у просвети Србије, ГСПРС “Независност”, Унија синдиката просветних радника Србије и Синдикат образовања, имала су три јединствена захтева.
Они су тражили да се плата наставника почетника одмах изједначи са републичким просеком, повећање додатка за резредно старешинство и смањење администрације за наставно особље.
У Протоколу за побољшање материјалног положаја и услова рада запослених у просвети, који су 12. октобра потписали представници репрезентативних синдиката, министарка просвете Славица Ђукић Дејановић и премијерка Ана Брнабић, ти захтеви су испуњени делимично.
Први захтев о изједначавању зарада са републичким просеком биће испуњен тек од 1. јануара 2025. године, али је истакнуто да ће с повећањем плата у просвети од 10 одсто у јануару следеће године, наставник почетник имати 0,93 од републичког просека.
Одељенске старешине ће такође од јануарске плате 2024. добити повећање додатка са четири одсто на седам одсто. Ово повећање у новцу значи, да ће разредне старешине имати почетну плату око 93.000 динара.
Протоколом је такође предвиђен и заједнички рад на смањењу администрације у школама.
“Нисмо ставили ‘тачку’ на нашу борбу за бољи образовни систем”
Добривоје Марјановић подсећа да интензивни захтеви просветних радника за побољшање професионалног и материјалног статуса трају још од прошле године када се у школи у Трстенику догодио инцидент са измицањем столице професорки, те да се у просвети “све окренуло наопачке” после трагедије у Рибникару.
Каже да су дуго преговарали са надлежнима у држави, протестовали и да су, сада, описује он, синдикати дошли до тренутка када су одлучили да ставе “запету”.
“Све оно што смо постигли уназад годину дана требало је ставити на папир. Ово причам о свим репрезентативним синдикатима. А успели смо да постигнемо да се правилницима о финансирању основних и средњих школа, врате стручни сарадници у школе. Намерно кажем врате, зато што су они (држава) 2015. у циљу рационализације система, тим правилницима одстранили те људе из система. Сада је то коначно урадјено пред почетак школске године и многе наше колеге психолози и педагози који су радили са непуном нормом су враћене у школе и раде пуну норму. Такође, сада свака школа има секретара због адмнистративних послова и шефа рачуноводства”, указује Марјановић шта су синдикати до сада постигли.
Боља плата просветних радника мотивација за упис “наставничких” факултета
Наш саговорник каже и да је повећање плате просветним радницима практично “улагање” у бољи просветни систем и подизање квалитета образовања, који “сви у држави желимо”.
Наводи и да ће се повећањем у септембру од 5, 5 одсто и у јануару 10 одсто, плата наставника почетника приближити републичком просеку, али да на томе не желе да се задрже.
“Нама су на преговорима рекли да у овом тренутку буџет овакав какав постоји, нема већу могућност, било шта да се ради, било која синдикална акција да постоји, а постојала би да је тако. Ово је нешто максимално што смо у овом треутку могли да извучемо. Плата наставника почетника је сада 78.800 динара, а после повећања у јануру биће 86.800. Нама није крајњи циљ да просветни радници буду на републичком просеку. Видите и сами да деца која завршавају средње школе, врло ретко уписују педагошке и наставничке факултете. Нећемо никако мотивсати ту децу да упишу те факултете. Нама је циљ да након што достигнемо републички просек, а наредне године у ово време би требало да буде како најављују из државе 950 евра. Ми ћемо инсистирати на томе да се на даље ради да запослени у образовању, као свуда у свету, имају 20 процената веће плате у односу на републички просек. За наставника у школи су неопходне мастер студије, деца се школују дуго да би могла да раде у школи и треба да имају неку стимулацију да би се после толиког школовања запослили у образовању”, образложио је он.
На крају, Марјановић је подсетио да су синдикати у просвети до 2012. године сваке године с државом преговарали о цени рада и потписивали Протоколе, који су се како каже, некада поштовали, некада не.
После 2012. пракса потписвивања овог документа је прекинута и сада је први пут потписан нови Протокол после 11 година паузе.
“Искуство из претходних година и деценија нас учи да оно што се договоримо некада не буде и реализовано. Због тога ћемо све ово што смо сада потписали пратити и одмах ћемо бити спремни да реагујемо ако се нешто од потписаног не буде адекватно урадило”, закључио је председник Уније синдиката.
Foto: Amir Hamzagić/Nova.rs
Александра Петровић Нова
