O da teška značenja! O da grozne opomene svima nama krštenima! Duh Sveti se uselio u nas pri krštenju i napravio od nas hram Sebi. No Duh Sveti ne stanuje u nama nasilno, nego po našoj dobroj volji. Ako pogrešimo protiv Njega, On se iseljava iz nas; mesto Njega ulazi satana, i naš telesni hram pretvara se u svinjac. O Duše Sveti Sveblagi, ne ostavi nas. Smiluj se i oprosti nam. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
… Đavo uđe u Judu posle pričešća. ‘I po zalogaju tada uđe u njega satana.’ (Jn. 13, 27). Tako je to kada se pričešćuje nedostojno.“ Pouke Svetog vladike Nikolaja Velimirovića: „Hristos na Golgoti! Spasitelj na Krstu! Pobednik u mukama! Čovekoljubac ubijen od ljudi! Ko ima savesti, neka se stidi! Ko ima srca, neka plače! Ko ima razuma, neka razume!“
Pouke Svetog vladike Nikolaja Velimirovića: „Blažen po sto puta taj grob, iz koga poteče reka besmrtnog života za rod ljudski! Niz taj grob Junak se spusti u Ad, gde razori presto satanin i uništi leglo svih zlokovarnih zavera protiv roda čovečijeg; uz taj grob Junak se diže do najviših nebesa proputivši nov put – ka gradu živih.“ Cvetnom nedeljom Časnog posta završena je Sveta četrdesetnica i počela je Strasna (Stradalna) sedmica (grč. Μεγάλη Εβδομάδα – Velika sedmica), poslednja sedmica Velikog posta koja prethodi Pashi – Vaskrsu. Strasna nedelja naziva se i Svetom i Velikom zbog obeležavanja događaja koji su se zbili poslednjih dana života Gospoda Isusa Hrista i zato od Velikog ponedeljka do Velike subote vernici provode u strogom postu, naravno ukoliko nisu razrešeni od svog duhovnika ili sveštenika, molitvi i pokajanju, osim Velikog četvrtka, kada se može postiti na ulju, jer je tog dana ustanovljena Sveta tajna Evharistije (grč. Θεία Ευχαριστία, Κοινωνία), odnosno pričešća. Na Veliki petak, kao dan najvećeg stradanja Gospoda Isusa Hrista vernici se uzdržavaju od hrane i pića.
Ime ove sedmice je Strasna, jer na staroslovenskom reč strast znači stradanje, trpljenje i bol, a period je žalosti i bogosluženja su posvećena izdaji, hapšenju i stradanju na krstu Gospoda Isusa Hrista. Veliki ponedeljak (grč. Μεγάλη Δευτέρα), Veliki utorak (grč. Μεγάλη Τρίτη) i Velika sreda (grč. Μεγάλη Τετάρτη) su posvećeni sećanju na poslednje besede Gospoda Isusa Hrista sa narodom i učenicima, dok je na Veliki četvrtak (grč. Μεγάλη Πέμπτη) bogosluženje posvećeno sećanju na omivanje nogu Apostola od Spasitelja, Tajnoj večeri i ustanovljenju Svete tajne Evharistije, te oplakivanju početka Gospodnjeg stradanja. Veliki petak (grč. Μεγάλη Παρασκευή) je najžalosniji dan, jer je tada Isus Hristos osuđen i razapet na krst, te toga dana nema Svete liturgije, umesto zvona u crkvama se čuju klepala, dok se uveče iznosi plaštanica i služi se opelo. Poslednjeg dana Časnog posta na Veliku subotu (grč. Μεγάλο Σάββατο) služi se jutrenje i to je dan kada je Gospod Isus Hristos sišao u ad i izbavio pravednike od kojih je prvi bio praotac Adam.
Velika Subota je dan i kada u jerusalimskom hramu Svetog groba Gospodnjeg silazi na verujući narod Blagodatni oganj (grč. Ἄγιον Φῶς), koji prvo prima jerusalimski Patrijarh i potom prenosi narodu. Takođe, na Veliki petak se farbaju jaja, od kojih prvo jaje treba ofarbati u crvenu boju, najčešće koristeći lukovinu ili broć, sa svetom vodicom, i po narodnom običaju ostaviti kao čuvarkuću, koje će zameniti ono od prethodnog Vaskrsa. Najčešće se jaja farbaju u crvenu i plavu boju, jer crvena boja simboliše Hristovu Božansku prirodu, dok plava simboliše Hristovu ljudsku prirodu.
Snežana Nedić
