Колико нас још мора да оде преко да би се нешто променило – само је један од транспарената којим студенти окупљени на данашњем протесту указују на проблем са плаћањем школарина.
“Тражићемо састанак са премијерком, са министром просвете Младеном Шарчевићем. Желимо да понудимо решење које ми имамо. То решење обухвата и оно што је ректорка истакла на састанку. Постоји велики број студената, велики број је угрожен, то значи да треба да се спусти школарина за све студенте”, рекао је за Нова.рс Никола Арсенић, студент Правног факутета и представник Иницијативе “Крени-промени” која је и започела причу о смањењу школарина.
Он додаје да студенти не желе да наруше одрживост факултета.
“Ми имамо решење које неће нарушити одрживост факултета. То није наше решење, већ решење економиста, правно-експертског тима Узуза. Тражићемо да се јавности и студентима доставе на увид реални трошкови – како је могуће да Правни факултет има веће трошкове школарине од техничких факултета, који имају огледе и вежбе”, наводи Арсенић.
За сада су, каже, наишли на добар одзив студената по питању тужби – желе да туже факултет.
“Акумулиране тужбе представљају озбиљно решење, због неоснованог богаћења због кршења уговора о студирању и кршења Закона о високом образовању”, указује Арсенић.
Када је реч о онлајн студирању, има више истраживања који показује да је велики број студената незадовољан таквим начином студирања.
Ово је питање односа према младим људима у Србији
“Ово више није питање школарина, већ односа према младим људима у овој земљи”, поручила је Кристина Урошевић, једна од иницијаторки.
Она обећава да ће ова група људи наставити да шири бунт и солидарност.
У име тог обећања, окупљени студенти су подигли руке и узвикнули: “Обећавамо!”
Студентска петиција
“Имајући у виду проблеме са којима су се сусретали студенти током ове академске године, адаптација на онлајн предавања или као што је већином и случај потпуни изостанак предавања, немогућност одржавања вежби, конфузна реализација испитних рокова, чињеница је да студенти нису добили квалитет студирања који су и платили. Управо зато захтевамо смањење школарине за 30 одсто на свим факултетима и наведеним Универзитетима у Републици Србији”, стоји у петицији “30% ниже школарине” која има више од 14.000 потписа.
Студенти истичу да упркос томе, као и све алармантнијих бројки са којима се сусрећемо у виду економских последица ове пандемије, одговор Министарства на студентске захтеве за 30 одсто ниже школарине је – негативан.
Такође, истичу, одустало се од предлога самог министарства за смањење ЕСПБ бодова са 48 на 42 потребних за буџет.
“Тиме се јасно ставља до знања студентима да Министар просвете Младен Шарчевић, као и Влада Републике Србије не желе да стану на страну студената,нити на страну правичних захтева за смањење школарина, већ на страну која говори да студентима није место у овој земљи”, наводе у Иницијативи “Заштитимо студенте”.
Како подсећају, правни тим Удружења за заштиту уставности и законитости изашао је са правним образложењем да би факултети били дужни да врате део средстава студентима с обзиром да факултети нису испунили своје обавезе предвиђене уговорима о студирању, као и да је у свету тренд да факултети због овога губе спорове и враћају новац због неоснованог богаћења.
Постављајући петицију, студенти су образложили да је академска будућност многих студената током ове кризе доведена у питање, услед тешке материјалне ситуације али и немогућности да радним ангажовањем издржавају себе током студирања.
Протеклих година на већини факултета видљива су поскупљења школарина, а студенти су та поскупљења прихватили са жељом да квалитет образовања пропорцијално расте са ценом, наводе.
“Сада смо, међутим, у ситуацији да кључни утицај на услове образовања има пандемија вируса ковид 19, академске установе, управе тих установа или студенти. Евидентно је да многи студенти нису били у прилици да похађају предавања и вежбе током пролећног семестра, факултети су били затворени, а наредна година је такође доведена у питање па се и даље не зна у којој форми и да ли ће се одржавати предавања и испити у новој академској години”, наводе студенти.
Нисмо добили оно што смо платили
Својим захтевом, кажу – не траже милостињу.
“Студенти нису добили оно што су платили: факултети током пролећног семестра нису радили, а трошкови одржавања зграда факултета и комуналија су знатно мањи. Ово је захтев за фер и поштеном ценом. Такође важно је нагласити да многи студенти своје студије финансирају својим радом, а сведоци смо велике кризе која је погодила многе привредне секторе – прави пример је угоститељство, као грана у којој студенти најчешће проналазе своја запослења током студија. Пораст броја незапослених утицаће и на материјални статус студената које издржавају родитељи”, указује се у петицији.
Истичу да ће многи због свог материјалног стања бити онемогућени да наставе студије, а умањење школарина би неким студентима пружило прилику да се ипак изборе за своју академску будућност.
“Упоредним прегледом, уочава се да је већ средином маја око 85 светских универзитета смањило школарину својим студнетима, а многи су најавили да ће у будућности изаћи са својим програмима како би се младим академцима олакшало студирање. Заједно смо се изборили за додатни рок, заједно смо спречили да наше колеге буду избачене из домова, заједно се можемо изборити и да ниједна млада особа у Србији не буде ускраћена за своју академску будућност нербигом државе, а услед лошег материјалног стања”, наводи се у петицији коју су поставили студенти Никола Арсенић, Кристина Урошевић, Наташа Влајсављевић, Јелица Спасојевић, Лина Миљковић, Јасмина Николић, Лана Глушац, Душан Маџаревић и тим “Крени – Промени”, уз подршку Удружења за заштиту уставности и законитости.
Ивана Вуловић Нова
