У Нишу је за 1. март заказан протест под називом Студентски едикт. Колоне студента пешице су кренуле из више праваца ка том граду.
У Крушевцу су се јуче састали студенти који пешаче из Крагујевца и Чачка, Ужица и Краљева.
Студенткиња из Крагујевца Ива Глишовић пошла је на овај пут добро опремљена, има и штапове.
„Добро сам, ноге могу да кажем да су за сада добро. Имамо жуљеве сви, санирани су, доктори су синоћ били ту, помогли су нам, хвала им. Трудимо се да се држимо, да нас ништа не спречава у шетњи“, каже она.
Није срамота, додаје, ни да се неко превезе ако му је то потребно.
„Имамо колеге које не могу да ходају од болова, али после нам се врате, када се мало одморе, мислим да сви знамо која нам је главна мотивација, све је у глави, треба себи да причамо можемо ми то, и можемо. Ја мислим да ћемо стићи до свог циља, нема предаје, нема одустајања, идемо до краја“, каже она.
Мотивацију јој, каже, даје и деда, који има више од 80 година.
„Деда ме подржава у свему, па и у овоме, увек је уз студенте, иако не може баш на сваки протест да иде, подржава, прати нас, по цео дан ме гледа на телевизији захваљујући вама, зна где сам, како сам. Поздрав за све баке и деке, родитеље, сви се брину за нас, али ми смо супер, домаћини сви брину о нама, увек смо збринути, све имамо, немају много разлога за бригу“, каже она.
Foto Printskrin n1
Н1 Београд, Ана Опачић
