Студенткиња Милица Кнежевић из Зрењанина везана је за инвалидска колица али се не мири са злом судбином. На нову животну препреку наишла је на Техничком факултету „Михајло Пупун“ који је уписала прошле јесени.
Свој непремостиви проблем ова храбра студенткиња жељна знања описала је јуче у поруци објављеној на Фејсбуку и тиме ганула и постидела целу Србију.
Њен вапај преносимо у целости:
„Срамота је што и у 21. веку треба објашњавати да је образовање право, а не проблем. Срамота је да будем понижена тиме што ми је онемогућен приступ образовању само зато што користим инвалидска колица. Срамота је да два дана, и по киши и по ветру, долазим на факултет да бих остала да седим у холу јер су сва предавања и вежбе на спратовима. Срамота је да не постоји могућност чак ни да уђем самостално на факултет. Срамота је што на факултету немам приступ тоалету. Срамота је да морају други да ме тегле уз степенице до спратова јер желим да присуствујем и ваннаставним активностима. Срамота је и помислити шта би се десило да се неко од њих оклизне или запне. Можда је срамота и то што имам десетке и из предмета чијим предавањима немам приступ. Али, сигурна сам да то није моја срамота. Подржи #ОбразовањеЗаСве!“
Милица је репортеру „Блица“ испричала да је успела у својој намери да упише жељени факултет али да је праћење наставе за њу и даље проблем.
– Овде је дефинитивно највећи проблем што се целокупна настава одвија на спрату и ја не могу да јој присуствујем. Проблем је и сам улаз на факултет и што у приземљу не постоји тоалет за студенте. Увек неко мора да ми буде од помоћи, мајка, момак или неко од колега са факултета а непријатно је и мени што морам од неког да зависим – прича Милица.
Она каже да је у контакту са продеканом факултета Драганом Глушац око решавања проблема њеног присуствовања настави и да је било обећања да ће све бити решено.
– Први рок је био до Нове године, па до почетка другог семестра али сам ја и даље суочена са истим проблемима. Колико сам схватила, проблем је у новцу – добра воља постоји али пара нема, прича Милица која је јуче дошла на једно једино предавање ком може да присуствује.
Она се нада да ће део наставе који је за њу битан, изместити доле у амфитеатар.
Све недаће са којима се суочава ова храбру девојка ипак не могу да је спрече да бележи највише оцене на факултету и већ у индексу има уписане три десетке.
Осим тога, она истрајава у намери да у Зрењанину у простору који је већ обезбеђен од стране градске управе оформи рехабилитациони центар по узору на најсавременије америчке у којима је била на опоравку.
На факултету јуче није био присутан ни декан Милан Павловић ни продекан Драгана Глушац а од особља смо чули, да без њихове сагласности нико други не може да говори о овом проблему.
Sramota je što i u 21. veku treba objašnjavati da je obrazovanje pravo, a ne problem. Sramota je da budem ponižena time …
Posted by Milica Knežević on Среда 24. фебруар 2016.
Славко Сурла Блиц