Виши суд у Београду донео је привремену меру којом се Слободану Сврзићу, човеку коме је председник Коморе извршитеља Бојан Костић незаконито продао стан Љиљане Михаиловић, забрањује да врши било какве правне или фактичке промене и да узнемирава државину Љиљане Михаиловић над њеним станом.
Костић је незаконито продао Љиљанин стан на „усменој електронској аукцији“, упркос ранијој привременој мери суда којом је отуђење стана било изричито забрањено. Костић је затим два пута покушао да насилно спроведе незакониту продају, да свог купца, Сврзића, уведе у посед и да избаци Љиљану на улицу. Последњи покушај, 8. маја ове године, председник Коморе извршитеља отказао је под притиском јавности.
Да је Бојан Костић успео у својој намери, да се Љиљана није бранила од принудног исељења и да је солидарна јавност није подржала, привремена мера која је у међувремену донета била би обесмишљена, јер би је Љиљана дочекала на улици.
Подсећамо, Љиљана је савесни купац и са супругом је стан купила још 2005. године, за шта има и доказе, али је исти стан осам година касније поклоњен извршном дужнику Милошу Симоновићу, сину инвеститора зграде, који је наводно дужан Сврзићу 140.000 евра. Љиљана не познаје ни дужника, ни повериоца Сврзића и жртва је очигледне преваре која би успела да се Љиљана није сама бранила од принудног исељења.
Ово је само још један у низу примера који недвосмислено показују како јавни извршитељи не извршавају судске одлуке, већ фактички пресуђују. Од овог самовлашћа извршитеља тренутно може да нас заштити само солидарна подршка, а трајно — само измене Закона о извршењу и обезбеђењу, заштита непокретности која има функцију јединог дома у извршном поступку, укидање „јавних“ извршитеља и враћање извршног поступка под стварну контролу суда.
Нико без дома, наводи се у саопштењу организације „Кров над главом“
