Процењује се да ће Балкан у наредном периоду бити један од региона најпогођењихих климатским променама, а да су оне већ узеле озбиљног маха нема никакве дилеме, јер је од 2000. године па до данас Србија изгубила више од шест милијарди евра за санирање последица непогода у секторима који су претрпели штете, упозоравају стручњаци и надлежни.
Штете услед временских екстрема – суше, киша, олујних ветрова, трпе сви сектори, а највише пољопривреда, шумарство и водопривреда.
Министар заштите животне средине Горан Триван каже да је дефинитивно јасно да су климатске промене „на делу“.
– Оно око чега постоји неслагање јесте да ли је то услед чињења људске цивилизације и девастирања животне средине или је то уобичајени циклус климатских промена – рекао је министар за Тањуг.
Он је упозорио да стручњаци процењују да ће регион Балкана у наредном периоду бити један од најпогођенијих климатским променама и да тога морамо бити свесни.
Подизање средње годишње температуре условиће непогоде, суше, поплаве, а најугроженији сектор је пољопривреда, док последице може претрпети и енергетика, шумарство, водопривреда.
– Због тога треба деловати и превентивно, водити рачуна о пијаћој води, а треба смањивати и емисију гасова са ефектом стаклене баште. Такође, једна од важних мера које би се могла предузети јесте пошумљавање – објашњава Триван.
Када је реч о спремности за борбу са ектсремима и последицама, он подсећа да се климатске промене нису десиле преко ноћи и да су се индикатори појавили још пре 30 година, али да та појава у свету тада није била озбиљно схваћена.
Професор Владимир Ђурђевић са Физичког факултета у Београду каже да се не може прецизно рећи који је сектор мање, а који више погођен променама климе, које су све учесталије, и истакао да су сви сектори погођени у мањој или већој мери.
Пољопривреда је, како каже, претпела највеће губитке због суша којих је било годинама уназад, а последице нису мање ни по шумарство због пожара, и упозорава да се може очекивати њихова чешћа појава у будућности.
– Климатске промене већ утичу на секторе пољопривреде, шумарство, водне ресурсе, људско здравље, биодиверзитет – каже Ђурђевић истичући пример да поједине биљне врсте сада раније цветају, у просеку четири до пет дана, а неке пожуре и неколико недеља у односу на оно што је био просек у 20. веку.
Говорећи о штети услед временских екстрема, Ђурђевић објашњава да су оне од 2000. до 2015. биле око 5,5 милијарди евра, а пошто је и ове године била суша, губици ће достићи вероватно још око милијарду.
– То значи да је од почетка 21. века изгубљено 6,5 милијарди евра у свим секторима услед екстремних временских и климатских догађаја. То је доња граница процена – објашњава саговорник Тањуга.
На питање како се борити са екстремима, он каже да је један начин редукција гасова са ефектом стаклене баште, али и прилагођавање.
– Постоје процене, истраживања и предлози. Добро би било решити проблем наводњавања у пољопривреди, али тако нешто још не може да се имплементира јер је поступак сложен и захтева детаљнију анализу – истиче Дјурдјевић.
Проблем је, како он каже, и то што сектори још не препознају да је то један од задатака и сваки појединачно треба да се бави тиме како може да одговори на промене и будуће ризике и сведе их на минимум.
– Сви треба да имају свест да се климатске промене дешавају и да ће њихов утицај бити још већи у будућности, тако да морамо живети са њима и дати допринос да се последице смање – истиче проф. Ђурђевић.
Како је објаснио, Србија је зацртала стотинак мера за све секторе, од којих је, међутим, неке мере лако применити, док су неке компликованије за спровођење.
– Један од примера једноставнијих мера и решења јесте примена одређених агротехничких мера, почев од начина на који се сеју биљке, време када се то чини, технологија, коришћење одређеног ђубрива… Такође, и одговорније коришћење воде може да помогне да сачувамо одређене количине.
У односу на те, лакше мере, наводњавање је ипак компликованији посао јер тражи значајна средства, затим анализу, потом често се појављују проблеми сукоба више корисника и слично – навео је он.
Када је реч о другим секторима, такође погођених климатским променама, као што је, на пример грађевина, постоји и начин сертификовања нових зграда отпорних на климатске промене, односно могућност да се у току изградње уграде решења која су отпорнија на екстреме, високе температуре и велике поплаве.
Најбољи показатељ да се климатске промене дешавају јесте то што, како каже Ђурђевић, људи имају осећај да више нема годишњих доба, односно да је више летњих дана, који почињу раније и трају дуже.
– Један од екстрема је температура која је у Србији забележена у априлу ове године, када је просечна температура била шест степени виша него средином двадесетог века – навео је пример Ђурђевић, што је аномалија која се дешава једном у 2000. година.
– То је доказ колико су климатске промене узеле маха – прецизира он.
Климатске промене утичу и на здравље, упозоравају стручњаци.
Ђурђевић подсећа да постоје истраживања и анализе из периода кад се десио топлотни талас 2007. године, а који је трајао око 15 дана, кад је смртност особа старијих од 65 година била 75 одсто већа.
Осим тога, јављају се и преносиоци болести које нису карактеристични за ово поднебље, попут вируса Западног Нила који преносе комарци, а који су били чешћи у јужним крајевима.
– Последице на људско здравље, међутим, не огледају се само у томе – упозорава проф. Ђурђевић.
Један од примера како утичу на здравље непосредно се показао 2014. године, када је у поплавама страдало доста објеката и грађани нису могли имати адекватну здравствену заштиту.
– Слично је и у свету. Примера ради, ураган у Порторику прошле године довео је до тога да је страдало доста људи који нису имали приступ адекватној здравственој заштити и другим објектима због порушене инфраструктуре, као ни приступ чистој води – рекао је тај професор.
