Сутра се навршава 30 година од почетка хрватске војно-полицијске операције „Олуја“, која је довела до егзодуса више од 200.000 Срба из Хрватске и до краја рата за независност те земље.
Операција „Олуја“ је почела 4. августа 1995. рано ујутру, офанзивом хрватске војске и полиције и јединица Хрватског већа одбране (ХВО) на подручја Баније, Кордуна, Лике и северне Далмације, која су била део међународно непризнате Републике Српске Крајине (РСК).
Хрватска је том операцијом, у којој је учествовало 138.500 припадника хрватске војске и полиције и ХВО, успоставила контролу над последњим деловима територије које су држали припадници Војске Републике Српске Крајине.
Власт Хрватске, на челу са тадашњим председником Фрањом Туђманом, прогласила је крај операције „Олуја“ 7. августа увече, иако су спорадични сукоби настављени до 14. августа.
Операција „Олуја“ се убраја у једно од најсуровијих етничких чишћења на подручју бивше Југославије. Као акцију етничког чишћења, операцију „Олуја“ је оквалификовао и Међународни суд правде у Хагу, у образложењу пресуде из фебруара 2015. године.
Колико је Срба протерано
Према подацима Комесаријата за избеглице и миграције Србије, током и после акције „Олуја“ протерано је више од 250.000 Срба, убијено их је око 1.700, а више од 700 се и даље води као нестало.
Документационо-информациони центар Веритас наводи да су убијене 1.284 особе српске националности и да се 619 води као нестало, и да је међу њима 1.247 цивила. Три четвртине страдалих били су старији од 60 година, а међу жртвама су 564 жене, наводи Веритас.
Хрватске невладине организације и удружења процењују да је током и после „Олује“ убијено више од 600 цивила, да је спаљено више од 22.000 кућа, и да је Хрватску тада напустило око 150.000 њених грађана, чији је повратак годинама био системски отежаван и онемогућаван.
За злочине над цивилима у „Олуји“, пред Хашким трибуналом се судило тројици хрватских генерала. У првостепеном поступку, Анте Готовина је осуђен на 24, а Младен Маркач на 18 година затвора за учешће у удруженом злочиначком подухвату са циљем трајног уклањања Срба из Хрватске, док је Иван Чермак ослобођен. Жалбено веће је преиначило првостепену пресуду већином три према два и правоснажно ослободило Готовину и Маркача.
Одељење Вишег суда у Београду за ратне злочине потврдило је у јуну 2022. оптужницу против четворице хрватских официра и пилота за гранатирање избегличке колоне Срба на Петровачкој и Приједорској цести, 7. и 8. августа 1995. године. Оптуженима се суди у одсуству.
Дан сећања у Србији
У Србији се годишњица „Олује“ обележава 4. августа, када је почела операција, као Дан сећања на страдале и прогнане Србе. Хрватска слави Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља 5. августа, када су њене снаге ушле у готово празан Книн и истакле заставу Хрватске на Книнској тврђави.
Србија ће Дан сећања на страдале и прогнане Србе обележити данас у Сремским Карловцима, церемонијом „Олуја је погром – Памтимо заувек“.
Присутнима ће се обратити председник Србије Александар Вучић и председник Републике Српске Милорад Додик, док ће парастос страдалима служити патријарх Српске православне цркве Порфирије.
Хрватска ће 30. годишњицу „Олује“, Дан победе и домовинске захвалности и Дан хрватских бранитеља, обележити у уторак бројним догађајима широм земље, а централна манифестација ће и ове године бити у Книну, уз целодневни програм.
Централна манифестација, уз учешће државног врха, биће одржана на стадиону фудалског клуба Динара, док ће на Книнској тврђави бити традиционална церемонија подизања заставе Хрватске. Свечаност на стадиону биће завршена приказом способности припадника хрватске војске и полиције, а целодневни програм вечерњим концертом у организацији Града Книна.
Foto: TANJUG/ VLADIMIR DIMITRIJEVIC
