Више од трећине младих особа претрпело је физичко и дигитално насиље, скоро три четвртине вербално, 21 одсто девојака биле су жртве сексуалног насиља. У односу на прошлу годину повећан је број оних који су изложени неком облику дискриминације, неки су од резултата истраживања Кровне организације младих Србије, које се бавило безбедношћу и здрављем младих.
Као узроци насиља препознати су лоши породични односи, блага казнена политика и одсуство важних друштвених вредности. Када је реч о здрављу, најгоре су оцењени стрес на послу и током образовања, нередовна физичка активност, али и стање животне средине.
Генерална секретарка Кровне организације младих Србије (КОМС) Миљана Пејић рекла је за Радио Београд 1 да је њихов годишњи извештај о безбедности младих, први пут од 2017. године – од када се ради, укључио и анкету о њиховом здрављу.
Као и увек урађен је према репрезентативном истраживању више од 1.000 испитаника, свих узрасних група од 15 до 30 година, што је Законом о младима дефинисана старосна граница. Укључио је младе из свих региона Србије, као и равноправну заступљена оба пола.
„Као узроке насиља, ми и ове године можемо да видимо неке понављајуће трендове и обрасце. Лоши породични односи, лоша казнена политика, пад и одсуство друштвених вредности у земљи, свеприсутност и релативизација насиља у медијима – све то доприноси небезбедности коју млади људи осећају. Када је реч о томе коју врсту насиља су најчешће претрпели, иако се највећи број изјаснио да је то вербално, дигитално као релативно нов вид насиља, нарочито међу млађим узрасним групама, изразито је доминантан и важан за решавање“, каже Миљана Пејић.
„Сексуално насиље тешко доказиво, а носи стигму“
Одговарајући на питање шта је пресудно за пораст насиља међу младима, Миљана Пејић каже да нема података да ли је заиста оно у порасту, али да медији имају велику улогу у стварању таквог доживљја.
Слика која се ствара, нарочито у таблоидним медијима, који превасхоно извештавају о црној хроници када су млади у питању, подједнако као о починиоцима или као жртвама насиља, није најреалнија и прејудицира их као некога ко ствара небезбедно окружење, што, када би се упоредило са подацима, није нужно тако.
„Новина у истраживању КОМС-а везана је за сексуално насиље, то раније нисмо испитивали. Но, имајући у виду друштвени и политички контекст после покретања иницијативе #нисам пријавила, која је охрабрила неке младе жене да иступе, проценили смо да је добро да се и томе говори, јер је порасла свест о важности истрајавања у поступку“, каже генерална секретарка Кровне организације младих Србије.
Истиче да сви знају колико је сексуално насиље с једне стране тешко доказиво, а с друге, колико носи стигме и различитих притисака за младу особу која одлучи да то пријави.
„Одређени помаци постоје, али ипак друштво не охрабрује превише. Најбоља превенција би била адекватна казнена политика, а казна за насилника је у овом тренутку можда најтеже достижна процедура с бзиром на трајање процеса. Младе жене зато нису охрабрене да уђу у то, тако да, нажалост, починиоци најчешеће прођу некажњено“, каже Пејићева.
Трећина младих дискриминисана због неке личне карактеристике
Миљана Пејић истиче да је посебно питање дискриминације, где је забележен пораст у односу на прошло истраживање КОМС-а – чак 66 одсто испитаника је изјавило да су доживели неки вид дискриминације, а највећи број међу њима да је то била дискриминација на основу година.
„Потврду за то, такође, можемо пронаћи у медијима који често стереотипно и предрасудно извештавају о младима потенцирајући њихову незрелост – да немају критичко размишљање и проматрање на основу објективних налаза на основу чега би сами одлучивали о својој судбини до тога да су поткупљиви“, каже Пејићева.
Истиче и да се трећина младих осетила дискриминисано због неке личне карактеристике – расе, националности, пола, идентитета, сексуалне оријентације, што све доприноси осећају небезбедности и најчешће њиховој жељи да напусте своју средину.
„Интерне миграције, колико њих жели да напусти локалну средину нисмо пратили, али оно што пратимо сваке године је колико њих жели да напусти Србију, а то је у овом тренутку свака друга млада особа, што је изузетно забрињавајуће“, наглашава Пејићева.
„Лоше навике млади стичу практично као деца“
Миљана Пејић истиче да такође забрињава и одговор на још једно питање у истраживању, а то је да ли насиље може бити оправдано – чак 25 одсто младих сматра да насиље може бити оправдано из било ког разлога, али је тај проценат мањи у односу на претходне две године.
„Има још података који не охрабрују, а односе се на здравље младих – половина младих прво алкохолно пиће конзумирала је већ током основне школе, а четрдесетак посто касније током средње. Више од половине испитаника је изјавило да је пробало цигарете, а свака пета млада особа је то урадила, поново, током основне школе“, наводи Пејићева.
Каже да су, у овом тренутку, трећина младих од 15 до 30 година активни пушачи, због чега се може закључити да одређене лоше животне стилове и навике млади стичу много пре тзв. доње границе младости – практично као деца.
„Ипак, они тренутно своје физичко здравље процењују као много боље од менталног здравља, чему је додатну штету нанела пандемија коронавируса, јер им се живот поприлично прменио, посебно онима између 15 и 19 година, као и младим женама. Више од две трећине младих осећа симптоме анксиозности, а чак половина испитаника мисли да има симптоме умерене или тешке депресије. Наравно да се на основу самопроцене не може констатовати да је то и клиничка слика, али је неопходно на овакве изказе обратити додатну пажњу“, каже Пејићева.
„Млади чине насиље, а нису свесни да је то неадекватно“
Миљана Пејић каже да је истраживање о безбедности и здрављу Кровне организације младих Србије намењено, пре свега институцијама и доносиоцима одлука, свима који могу да утичу, примера ради, да услуге психолога и психотерапија буду доступни младима, да могу да их користе и бесплатно ако немају средстава.
„Такође, намењено је и свим омладинским радницима, школама, локалним заједницама за које је изузетно важно да се више укључе, јер је свака другачија. Важно је да се ове теме децентрализују и да се у њихово разматрање и унапређивање више укључе сами млади, преко канцеларија, савета или удружења, да добију информацију када се ради неки, рецимо, пропис те дају свој допринос и изразе своје потребе“, објашњава Пејићева.
Када је реч о насиљу, истиче да се додати и да је изузетно важно радити на едукацији, јер је утисак да млади често чине насиље, посебно вербално, а да нису свесни да је то неадекватно понашање и да може да повреди друге.
„На едукацији би требало да се ради и у основним и у средњим школама, јер иако закон младе дефинише као популацију изнад 15 година, за неке безбедносне политике је важно да се укључе и они млађи како би биле адекватно примљене“ закључује Миљана Пејић за Радио Београд 1.
