Овде ваља напоменути да Друго основно тужилаштво, које је надлежно за овај случај, истина, и досад је у већини случајева било ажурно, за разлику од њихових бројних колега из других тужилаштава, у чије су руке долазили предмети са главним актерима из власти или њима блиских појединаца. Двоструки аршини, нема другог рационалног објашњења.
Листа афера и разлога због којих су тужиоци морали да се огласе је подугачка. Истина за вољу, неки поступци су покренути, али тек на притисак јавности.
“Афера НИТЕС”
Јавност у Србији пре пар месеци сазнала је да су компаније блиске Бојану Кисићу, супругу одлазеће министарке правде Неле Кубуровић и брату докторке Дарије Кисић Тепавчевић, која у јавности фигурира као будућа минстарка здравља, добиле 27 уговора са јавним предузећима и министарствима. Истраживање БИРН-а показало је да су од 2013. године до данас фирме НИТЕС групе, а чији је један од директора Бојан Кисић, само у Србији потписале 27 уговора вредних око 26,8 милиона евра, саме или у конзорцијуму са другим фирмама. У априлу 2020, НИТЕС је склопио три уговора са Министарством здравља, укупне вредности 3,2 милиона евра. Министарка Нела Кубуровић у одговору БИРН-у негирала је да је повезана са фирмом у којој ради њен супруг.
“Ни на који начин нисам повезана са фирмом у којој ради Бојан Кисић, нити сам у могућности да утичем на пословање једне мултинационалне компаније која послује широм света. Влада и министарства имају строге процедуре када је у питању пословање и закључивање уговора са различитим фирмама, које подразумевају рано препознавање евентуалног сукоба интереса”, рекла је одлазећа министарка Кубуровић.
Афера “Крушик”
Узбуњивач и радник комерцијале фабрике наоружања “Крушик” из Ваљева, Александар Обрадовић, ухапшен је 18. септембра 2019. године, када је у круг фабрике “Крушик” упала група наоружаних људи, за које је прво мислио да хапсе одговорне за пропадање фабрике и корупцију. Ипак, они су дошли по Александра Обрадовића, оног који је уместо полицијских инспектора разоктрио малверзације.
“Ушли су у моју канцеларију, ту су били инспектори за Високотехнолошки криминал, инспектори БИА-е и припадници Војнобезбедносне агенције. Све три службе, сви су они дошли. Главни човек у мом хапшењу био је из Управе за високотехнолошки криминал, он је водио мој хапшење. Рекли су – седи, седи, седи. Ја сам се понашао сасвим нормално. Негде сам у глави знао да ће нешто да се деси. Пребацили су ме са мог радног места у фотељу прекопута. Сео сам, а они су ми рекли – Ти знаш зашто смо ми овде? Рекао сам да знам, да сам их очекивао. И свако је имао неко питање. Сви су се ишчуђавали – шта ти то дечко требало, знаш ли ти за кога радиш, а ја сам рекао да сам свестан, једно 10 пута сам ту реченицу поновио….”. Обрадовић је у противору провео 20 дана и пуштен је тек на притисак медија када се проговорило о његовом мистериозном нестанку.
Обрадовићев адвокат Владимир Гајић у разговору за Нова.рс 17. јуна на питање новинара да ли добио икакву информацију о покретању постука против Обрадовића, рекао је:
“Истрага је у току, а тужилац ће да одлучи кад да оконча истрагу и да ли ће да подигне оптужницу. За сада се у том поступку не догађа ништа. Изгледа да државни органи крију доказе не само од одбране, него и од тужиоца. Ја мислим да се тужиоцу, али и властима не исплати да с тим поступком изађу пред суд, зато што ће то бити прилика да се Александар са лакоћом одбрани од онога за шта га терте, али не знам како би се они одбранили од оног што ће он да изнесе и што будем рекао ја као његов бранилац на суђењу. Ја претпостављам да им се то не исплати и они сада покушавају као да дају еутаназију том постпуку”, рекао је Гајић за Нову.рс
Афера Руски шпијун
На друштвеној мрежи Јутјуб 17. новембра објављен је видео у коме наводно припадник Руске војне обавештајне службе (ГРУ) који је идентификован као пуковник Георги Клебан даје мито “српском агенту – наводном пензионисаном српском потпуковнику, који је индентификован као З.К “. Због писања таблоида и скандала који се дигао 21. новмебра Александар Вучић на Андрићевом венцу сазива седницу Савета за националну безебдност, после које је у више наврата потврдио да је да су на савет “констатовали, документовали фотографијама, видео и аудио записима Клебанове контакте са припадницима Војске Србије”. Међутим, Вучић је почетком децембра у Сочију, пред сусрет са руским председником Владимиром Путином, изјавио да је што се њега тиче, афера с руским обавештајцем у Србији затворена још после његовог разговора са амбасадором Русије у Србији Александром Боцан-Харченком 21. новембра. Портпарол Кремља Дмитриј Песков тад је изјавио је поводом афере у вези са поменутим снимком, да је уверен да ништа не може да наруши односе између Русије и Србије, док је портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова оценила да снимак представља “провокацију” уочи важних сусрета на врху. О руском обавештајцу, који је одавно напустио Србију се сазнало мало, а још мање о пензионисам потпуковнику и које је то тајне предавао у овом случају руском обавештајцу. Ни у овом случају тужилаштво није реаговало, а многи сматрају да је ова афера лансирана како би се угушила афера “Крушик”.
Афера Јовањица
Пред крај 2019. док је већину грађана Србије све више преузимала новогодишња еуфорија одјекнуло је спектакуларно хапшење на пољопривредном газдинству. Од када је објављена информација да су Предраг Колувија, већински власник компаније “Јовањица” и његових деветоро сарадника ухапшени због рекордног засада марихуане, јавност није престало да интригира питање да ли су и у каквој вези са овим случајем појединци из државног врха. Тужилаштво је у мају 2020. подигло оптужницу у случају “Колувија”, али у њој нема имена политичара, што говори о томе да су евентуални докази о везама Колувије са људима из света политике или брижљиво сакривени или их напросто нема. Иако су народни посланици опозиције јавно говорили и тврдили да је Колувија повезан са породицом Вучић, као и појединим министрима, тужилаштво, након спроведене истраге, није успело да нађе основ сумње за те тврдње. Иако су оптужницом која је подигнута против Колувије обухваћени само он и његови сарадници, према незваничним сазнањима Нове.рс, ни у једном делу диспозитива оптужнице се не спомиње било ко од представника власти. Ова фера добила је судски епилог, а после неколико припремних рочишта суђење је заказано за 7. октобар. Да ли ће се и неки политичари из врха власти појавити као сведоци на овом суђењу остаје да се види за нешто више од месец дана.
Трагедија на наплатној рампи “Дољевац”
У јануару 2019. службено возило Коридора Србије на наплатној рампи “Дољевац“, која је у међувремену срушена, ударило је у путнички аутомобил Станике Глигоријевић, која је због последица удеса преминула. У полицијским извештајима се наводи да се возило, у којем се налазио директор коридора Зоран Бабић, по магловитом времену кретало брзином већом од дозвољене, али до данас је остало питање ко је заправо седео за воланом тог дана, јер на снимку који је кључан за ресветљавање овог случаја недостају два минута. Бабић је након несреће поднео оставку, али из Владе му нису пронашли замену, па је наставио да обавља функцију в.д. директора Коридора Србије. Случај је стигао на једвите јаде пред тужилаштво које је подигло оптужницу и започело суђење пред надлежним судом у Нишу. Међутим, и ово суђење прате проблеми на које је тужилаштво морало да реагује, али није. На последњем рочишту одржаном 20. јула ове године на суђењу возачу “Коридора Србије”, Дејану Станојевићу, за несрећу на наплатној рампи Дољевац, емитована су четири снимка са чеоних камера ове некадашње наплатне станице. Адвокат оштећених, Божо Прелевић, том приликом је рекао да и даље на једном од снимака недостаје око два минута материјала и то из периода после несреће, па је упитао – ко толико жели да сакрије шта се у тим моментима догађало. Он је тада затражио да се на основу повреда возача и путника у аутомобилу – директора “Коридора” Зорана Бабића, који је ударио у ауто погинуле Станике Глигоријевић, утврди ко је био за воланом јер, према његовим речима, Бабић има типичну повреду коју би у оваквој несрећи задобио возач, док наводни возач, каже, таквих повреда нема. Оспоравао је и медицинску документацију на основу које је Суд утврдио Станојевићеве повреде, а сумњиво му је и то што аутомобил “шкода”, којим је изазвана несрећа, није био предмет ДНК вештачења у делу волана и сл.
Три афере на које се никад није реаговало
Случај “Савамала”
Бесправно рушење у Херцеговачкој улици крајем априла 2016. у коме је свима јасно да је организован уз прећутну сагласност државног врха у сред ноћи изазвао лавину незадовољства грађана. Налогодавац и извршиоци никада нису пронађени, нити је покренут истражни поступак у овом случају, иако се у јавности појавио огорман број информација о томе шта се догађало. Јавност је додатно била узнемирена чињеницом да се полиција није одазивала на позиве грађана, као и да је за то претходно примила наређење. Предистражни поступак који је покренут под притиском јавности трајао је скоро годину дана, јер је полиција одбијала да достави поступајућем тужилаштву информације о овом догађају. Републички тужилац је морала да реагује још тада и обавести јавност да истрагу кочи полиција, али то није урадила ни након што је званично саопштено да ће истрага бити покренута само против полицијског службеника, који је наредио да се игноришу позиви грађана. Полиција је тако по старом обичају, врућ кромпир пребацила у двориште београдског Вишег тужилаштва, које главна тужитељка није ни покушала да заштити.
Пад хеликоптера
Пад војног хеликоптера у марту 2015. и погибија шесторо одраслих и једног новорођенчета остао је забележен као највећа ваздухопловна несрећа која се догодила у новијој историји и за коју – нико није крив. Као и у случају Савамала, предистражни поступак трајао је више од годину дана, а окончан је одлуком да истрага неће бити покренута. По готово идентичном принципу као и случају Савамала, полиција је предала тужилаштву “прикупљене доказе” , на основу којих је тужилаштво закључило да нема основа за покретање даље истраге. На мети напада незадовољне јавности поново се нашло тужилаштво, које је и у овом случају остало немо.
Везе Лончара и земунског клана
Ни наводи бившег начелника УКП Родољуба Миловића да је актуелни министар здравља Златибор Лончар био повезан са земунским кланом, али и нарко- групом Дарка Шарића, нису успели да изазову реаговање републичке тужитељке. Уместо да се наложи саслушање Миловића и Лончара поводом изнесених тврдњи које су скандализовале јавност, таблоиди су добили материјал за још један медијски рат и спин у вези овог случаја.
Андреј Млакар Нова
