У здравственом систему све је више медицинских сестара, лабораната, фармацеутских техничара који су до дипломе стигли преквалификацијом. Тако они који су донедавно радили као фризери, козметичару, машински техничари, данас стоје поред кревета тешких пацијената и треба да им пруже адекватну негу. Струковна удружења и синдикати кажу да је недопустиво да се за шест месеци неко преквалификује и ради тако одговоран посао, да свака грешка може да кошта живота пацијента.
Посла има у здравственом сектору у Србији, али и у иностранству, па интересовање за доквалификацију и преквалификацију расте. У Србији је могуће да козметичар, фризер, али и обућар, кувар уз учење стигне до “белог мантила’. Колико преквалификованих има међу запосленима у здравственом систему не постоји прецизан податак.
Радица Илић из Синдиката медицинских сестара и техничара каже да у иностранство одлазе искусне медицинске сестре, а да се нихова места попуњавају онима које су до дипломе дошле преквалификацијом. Наводи да оне обично немају никаквог искуства, да до дипломе долазе у року од шест месеци и да је недопустиво да се нега тешких пацијената препусти њима.
У приватној медицинској школи „Милутин Миланковић“ тврде да преквалификација не може да траје кратко.
„Законски је дозвољено да неко ко је завршио трогодишњу школу може да се доквалификује за четворогодишњи образовни профил с тим што има обавезу полагања разлике предмета за све три године и целу четврту годину. У том случају кандидати имају више од 30 испита и неогуће је за краће од две године да се заврши“, каже за Еуронеwс Србија Горан Ђокић директор Медицинске школе „Милутин Миланковић“.
Лако и брзо до дипломе без праксе
Бивша директорка средње Медицинске школе Београд Нада Трифковић каже да у неким школама лако и брзо долази до дипломе, без неопходне праксе, што у здравству може бити изузетно опасно.
„Ви када сте завршили гимназију или економску школу и кад вам се по логици признају општи предмети, што није спорно, ви полажете само стручне предмете. Међутим, за стручне предмете је потребно минимум 15 месеци. У пракси се дешава да су ти рокови много краћи, да неко донесе потврду да је био на обуци, пракси а да није прошао ту процедуру. У здравству свака грешка може коштати некога здравља и живота и то је недопустиво“, навела је Трифковић.
Струка упозорава да ће у здравству нестручног кадра бити све више ако се нешто не промени. Упркос свему – радника и даље фали.
„Колико год да се јави кандидата за доквалификацију и преквалификацију и редован кадар, недостаје много здравствених радника јер много них одлази у иностранство. Некада и они који се преквалификују раде то са циљем да би ишли у иностранство“, прича Ђокић.
Удружење медицинских сестара, техничара и бабица Србије тражи да за посао медицинске сестре мора да се заврши средња школа, а да се преквалификација дозволи само онима који су већ у медицинској струци. То би у пракси значило да неко ко ради као лаборораторијски техничар може да се преквалификује у медицинску сестру или обрнуто. У супротном, сматрају они, најсложеније интервенције радиће не онај ко зна – него ко има диплому.
Илић: Имамо експлозију преквалификација
Радица Илић, председница Синдиката медицинских сестара и техничара каже да је медицинским сестрама одузето достојанство и кредибилитет, да је струка потпуно девалвирана.
„Имамо експлозију преквалификација. Ту није реч да је неко медицинска сестра па постане лабораторијски техничар, већ причам да је неко био цео живот козметичар и за шест месеци заврши курс и постане медицинска сестра. Ако на најтежа радна места у здравственим установама дође таква особа шта ће бити са пацијентима“, пита Радица Илић.
Наводи да су њена сазнања да се до дипломе медицинске сестре може доћи за 500 евра.
„Истовремено имамо сестре које се школују на медицинском факултету и тог звања нема у каталогу занимања. Да ли држави одговара да има некомпетенте, неквалификоване медицинске сестре или им је свеједно? Спорно је како су све те средње школе (приватне) акредитовале програме. Не желим да поверујем да неко акредитује програм, а да не размишља о последицама“, каже она.
Наглашава да се ни фризер не може постати за годину дана, а да не говоримо о медицинској сестри која треба да спроводи 70 одсто свих процедура у здравству.
„Око 70 посто свих процедура у здравственим установама спроводе медицинске сестре и техничари. Јел могуће то савладати за годину дана“, пита она.
Наглашава да сестре које имају искуство и компетенције одлазе у Словенију, Немачку, Норвешку, а да њихова места треба некако попунити.
„Држава није схватила на време у какав проблем може ући. Попуњавала је та места са некомпетентним медицинским сестрама. Не можете ући у здравствени систем ако немате завршену медицинску школу. Мора се ресетовати систем. Вероватно ће бити великих ломова и последица. Ако то не урадимо данас бојим се да ће последице бити много веће“, навела је Илић и додала да очекује да ће нова министарка здравља проф. Даница Грујичић стати на пут даљем запошљавању у здравственом систему преквалификованих људи и сматра да је време да свака сестра која се запосли у државном здравству положи тест знања.
